Rast vrednosti dolara u odnosu na evro i dinar od gotovo 20 odsto u poslednjih deset meseci uticao je na rast javnog duga Srbije denominiranog u dolarima. Imajući u vidu da dug koji vraćamo u dolarima iznosi oko 3,4 milijarde, ovo bi moglo da dovede do rasta javnog duga za oko 65 milijardi dinara (oko 580 miliona evra), ocenio je ekonomista Goran Radosavljević.
„Dug u dolarima iznosi oko 11 odsto unupnog javnog duga i to u ovom trenutku ne donosi toliko visoki rizik. Međutim, zabrinjava činjenica da je u budžetu za 2022. godinu planirano oko 1,6 milijardi dolara garancija za nova zaduženja što bi, kad bude realizovano, značajno povećalo učešće duga u dolarima. Time bi se i sam valutni rizik značajno povećao“, ocenjuje Radosavljević.
KOLIKO NAS JE KOJA VLAST ZADUŽILA?Očekivana stagnacija rasta evrozone u narednom periodu, visoka inflacija, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji, kao i veoma visok javni dug zemalja članica, samo su neki od faktora koji su doveli do pada vrednosti evra u odnosu na američki dolar.
EU ĆE POKUŠATI DA UMANJI UTICAJ AMERIČKOG DOLARAEkonomija Evrope je snažno vezana za energente iz Rusije (ugalj, nafta, gas, nuklerano gorivo) te su sankcije dovele do rasta cena, otežanog uvoza i posledično pada privrednog rasta i opšteg rasta cena, kaže Radosavljević.
On podseća da je inflatorni pritisak naterao Evropsku centralnu banku (ECB) da prekine praksu jeftinog novca u evrozoni i da najavi povećanje referentnih stopa.
KAMATNE STOPE U SAD SKOČILE ZA 0,75 BODOVA„Međutim, ECB počinje da pooštrava monetarnu politiku u uslovima kada je inflacija već dostigla 8,6 odsto u junu 2022. godine. Rast cene novca, u uslovima visokog javnog duga zemalja članica, doveo je do rizika nove dužničke krize. Sa druge strane, tražnja za dolarima je stabilna, a FED je mnogo ranije krenuo da interveniše na tržištu. Teško je reći kakvo će kretanje biti u narednim godinama, ali se očekuje dalji pad ili stagnacija evra u odnosu na dolar do kraja 2022. godine“, ocenjuje Radosavljević.
Ukupan javni dug Srbije na kraju maja ove godine iznosio je 30,7 milijardi evra, što je 52,3 odsto BDP-a, prema podacima Ministarstva finansija.