Jakobsen: Makron sprečio da populistički nacionalizam Le Penove preuzme kontrolu nad Parizom

Šta će se promeniti nakon ubedljive pobede Emanuela Makrona u Francuskoj i kakve će posledice ovaj izbor imati otkrio jeu svojoj analizi Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke.

U nastavku pročitajte njegov autorski tekst o izborima u Francuskoj:

Ovog jutra, posle ubedljive pobede pro-evropskog kandidata Emanuela Makrona u Francuskoj, složili bismo se da je Makron sprečio preuzimanje kontrole nad Parizom populističkog nacionalizma Marin Le Pen.

Ipak kada je reč o lečenju francuskih bolesti? Baš i nismo uvereni u to…

Bili smo veoma samouvereni kada je reč i o evru i evropskim (uglavnom francuskim) akcijama u poslednje vreme. Međutim, sada je vreme da se pređe u neutralnu poziciju jer Makronov pravi posao će biti znatno drugačiji od samog dobijanja predsedničke funkcije.

Dobri rezultati u pogledu evropskog rasta viđeni nedavno takođe bi treblo da znače povlačenje u narednih nekoliko meseci kako bi se uskladilo sa američkim usporavanjem, i vraćanjem fokusa na našu glavnu makroekonmsku priču: smanjenje globalnog kreditnog impulsa koji predvode Kina i SAD.

Pogledajmo kao referentnu tačku francuski CAC 40 indeks akcija od kraja marta… jasno, Francuska je imala koristi od svog izbora na izborima.

Iako je predsednik koji stupa na dužnost možda pobedio sa zapanjujućim odnosom 66% -34%, međutim, činjenica da je 9% glasača predalo prazne listiće pokazuje da su političke prilike u zemlji daleko od rešenih.

Uprkos porazu Le Penove, Nacionalni front je jasno napravio značajan prodor i spreman je da postane najveća opoziciona partija posle parlamentarnih izbora 11. i 18. juna.

Pre samo godinu dana, svi su očekivali reprizu duela Oland-Sarkozi. Kada to nije uspelo, kandidat desnog centra Fransoa Fijon je izgledao kao siguran predlog.

Međutim, na kraju pobedu na glasanju je odneo 39-godišnji političar bez partije!

Iako je krajnja desnica ovog put odbačena, možemo se zapitati šta bi se desilo da je protok imigracije bio sličan onom koji se desio 2014/2015, jer lekcija koju možemo izvući iz ovih izbora ostaje da su svi nezadovoljni postojećim strankama.

Sada se fokus u Francuskoj pomera na parlamentarne izbore u junu… verovatno je da predsednik Makron neće ostvariti političku većinu, dakle pravi posao počinje sada.

Jedna stvar koja je Francuskoj potrebna je naravno reforma tržišta rada. Stopa nezaposlenosti od 10% je previsoka za stvaranje održivog novog rasta i da Makron uspe, on treba da pomogne biračima Le Penove – obespravljenoj, anti-globalističkoj grupi koja se plaši da će doći gore vreme.

To je težak zadatak, ali Makronov tajming je dobar. 

Evropa je prošla kroz unutrašnju devalvaciju, tako da reforme na tržištu rada i fokus na stvaranju umesto očuvanju radnih mesta treba da učini čuda za Francusku.

Međutim, ako to ne bude uspelo, može se lako desiti da situacija za pet godina prevagne u korist Le Penove.

Sinoćni najvažniji zaključak je bio da stare partije treba da se promene. Na kraju krajeva, 43% francuskih birača nije glasalo za Makrona, a 60% njegovih glasova došlo je od birača čiji je prvi izbor bio neko drugi. Iako su anti-imigracioni glasovi možda bili prigušeni, oni su i dalje veoma prisutni, a reforma ostaje jedini pravi katalizator suštinske promenu u narednih pet godina.

Kada je reč o tržištu ovo je kraj rasta evropskih hartija od vrednosti. U ove izbore smo ušli uvereni da će Makron pobediti i verujući da su evropska finansijska sredstva potcenjena, ovo sada teče svojim tokom.

Pogrešna procena vrednosti ovog događaja ne-Evropljana je bila ogromna, međutim sada moramo da vratimo fokus na Italiju, koja po mom mišljenju ostaje najveći rizični događaj u Evropi jer prevremeni izbori bi mogli da preokrenu sve što se izborima u Austriji, Holandiji i Francuskoj upravo uradilo.

Evropa i dalje ostaje krhka, ali se stvari popravljaju… konačni test će biti Italija, a ne Nemačka.