Vesti iz zemlje

04.03.2022. 09:40

Klima 101

Autor: Nova Ekonomija

Još jedan EPS-ov problem: Minimalne rezerve vode u veštačkim jezerima

Ukoliko se problemi u radu termoelektrana ne reše u narednim mesecima, Srbija je u opasnosti da narednu zimu dočeka sa izuzetno niskim rezervama hidroenergije.Zbog neočekivano velikog oslanjanja energetskog sistema na hidroenergiju u pre...

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

Srbija bi uskoro morala da reši probleme u radu termoelektrana, jer narednu zimu može da dočeka sa veoma niskim rezervama hidroenergije, piše portal Klima 101. Tokom prethodnih meseci Elektro-privreda Srbije (EPS) se previše oslanjala na hidroenergiju i zbog toga su rezerve vode u veštačkim jezerima pale na višegodišnji minimum.

Taj minimum je dostignut tokom prošlog meseca, februara, pa je nivo akumulacije hidroenergije pao na 198 GWh (gigavat časova), što je za 46 odsto manje od četvorogodišnjeg proseka. Pored tih problema, postoji i štetan uticaj na živo svet.

„Akumulacije predstavljaju veštačke ekosisteme u kojima su uslovi života u potpunosti izmenjeni u odnosu na ostatak rečnog toka. Takva mesta odlikuju se relativno niskom stopom biološke raznovrsnosti“, kaže Nikola Matović iz World Wildlife Found Adria.

Kako je dodao, negativne pojave na veštačkim jezerima koje ometaju živi svet su nepostojanje ili suženost obalskog pojasa, velike oscilacije nivoa vode, muljem na dnu koji negativno utiče na mrest riba i obnavljanje beskičmenjaka, smanjena svetlost, nedostatak kiseonika, snižena reprodukcija, veliki broj riba predatora.

Srbija planira dve nove velike hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistricu
Traži se projektant za hidroelektranu „Bistrica“

„Prilikom ispuštanja veće količine vode pokreće se i mulj, kao i toksični elementi vezani za ovaj sediment što negativno utiče na životne zajednice nizvodno“, objasnio je Matović.

Zbog problema u radu termoelektrana EPS, kako se dodaje mora da uvozi struju iz inostranstva, jer hidrocentrale nisu u stanju da samostalno podmire domaću potrošnju struje.

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/Jezero Zaovine na Tari

Ukupna snaga 16 hidroelektrana u Srbiji iznosi oko 3.000 MW (megavata), što čini oko 40 odsto EPS-ovog instalisanog elektroenergetskog potencijala. Naša zemlja je iz hidroelektrana u prethodnim godinama dobijala oko 30 odsto ukupno proizvedene struje.

ZALIHE VODE U VEŠTAČKIM JEZERIMA MOGLE BI JOŠ DA SE SMANJE ZBOG KLIMATSKIH PROMENA, A TO OPET UGROŽAVA NJIHOV BIODIVERZITET. TRPI I DOMAĆI TURIZAM JER SU VEŠTAČKA JEZERA DOSTA POPULARNA KAO MESTA ZA ODMOR, A BEZ VODE NISU NIKOME INTERESANTNA.

Kada je potrošnja električne energije niska, hidroelektrane pumpaju vodu u visinska veštačka jezera, kada su potrebe za strujom veće,  istače se nazad u hidroelektranu.

Uz verovatno najpoznatija veštačka akumulaciona jezera, Đerdapsko i Zvorničko, za proizvodnju struje u srpskim hidroelektranama koriste se i Uvačko, Radoinjsko i Vlasinsko jezero, Zaovine, Zavojsko jezero.

Iz Zlatarskog jezera kod Nove Varoši  nedavno su izronili staro groblje i crkva, u opasnosti su i ploveća ostrva na Vlasinskom jezeru. Kako se navodi, do pola je ispražnjeno i Zavojsko jezero kod Pirota.

Ko brani reke od MHE (VIDEO)
Druga najveća hidroelektrana na svetu počinje sa radom

Pre tri godine iz Zaovinskog jezera na Tari bilo je ispušteno više od polovine vode. To je izazvalo klizišta na obalama i materijalnu štetu stanovnicima, oštećeno je oko dvadesetak kuća u zaseoku Mandići.

Narednih meseci do polovine očekuje biće povoljan hidrološki period i punjenje veštačkih jezera.

U termoelektranama na ugalj u Srbiji je od decembra prošle godine zabeleženo 58 prinudnih, neplaniranih isključenja, pokazali su podaci koji su dostupni na sajtu Evropskog udruženja za saradnju operatora prenosnih sistema (ENTSO-E).

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.