Jovanović (Bečki institut): Ekonomska stagnacija Srbije nema veze sa studentima

Ekonomska aktivnost u Srbiji usporena je u prvom kvartalu ove godine, ali to je počelo u drugoj polovini prošle godine i nije imalo nikakve veze sa studentskim protestima, već pre svega sa stagnacijom u nemačkoj i drugim privredama EU, rekao je danas ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

On je u intervjuu za Betu rekao da je u prva dva meseca 2025. godine industrijska proizvodnja pala 0,7 odsto, budžetski prihodi slično, a i rast prometa u maloprodaji je značajno manji.

„Ipak, u prvom kvartalu ove godine dodatni faktor usporavanja jesu i protesti i blokade, a teško je precizno kvantifikovati njihov doprinos u poređenju sa spoljnim faktorima. Na primer, pad industrijske proizvodnje u februaru od 1,8 odsto, uglavnom je posledica smanjenja proizvodnje u sektorima energetike, odeće, električne opreme i mašinstva, što je teško povezati sa studentskim protestima, verovatnije je posledica problema u nemačkoj ekonomiji“, rekao je Jovanović.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijim ekonomskim izgledima za svetsku ekonomiju smanjio projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a ministar finansija Siniša Mali je ocenio da je to smanjenje posledica studentskih blokada.

Jovanović je rekao da će, prema najnovijim projekcijama, koje će taj institut objaviti naredne nedelje, očekuje se da će rast u Srbiji ove godine biti oko tri odsto, što je 0,7 procentnih poena manje nego što je ta institucija ranije prognzirala.

Ta revizija prognoze je, prema njegovim rečima, posledica i slabije ekonomske aktivnosti u EU, unutrašnjih političkih tenzija u Srbiji, ali i trgovinskog rata koji je nedavno počeo i koji će se tek osetiti.

Srednjoročna prognoza, kako je rekao, pokazuje da bi ekonomski rast Srbije mogao da ubrza na oko četiri odsto godišnje od naredne godine.

„Ubrzavanje ekonomskog rasta uslediće, ne samo zbog baznog efekta nakon ovogodišnjeg usporavanja, već i zbog političkih promena do kojih, mislimo da će doći. Dugoročni efekat studentskih protesta, procenjujemo, biće katalizator promena koje će u narednim godinama doprineti bržem i boljem ekonomskom rastu“, rekao je Jovanović.

Naveo je da zvanični podaci o budžetu koji su objavljeni, a koji se odnose na prva dva meseca, „nisu tako loši“.

„Ukupni prihodi nominalno su viši oko četiri odsto, što, zbog još uvek visoke inflacije znači mali realni pad od 0,8 odsto. Kada se pogledaju pojedini porezi, najveći pad je kod poreza na dobit, od oko 25 odsto u realnom iznosu, što se teško može pripisati studentskim protestima. Ostali porezi su rasli u prva dva meseca. Porez na dodatu vrednost (PDV) na primer ima realni rast od 1,4 odsto, što jeste manje nego prošle godine, ali je daleko od katastrofe“, rekao je Jovanović.

Dodao je da vlast u Srbiji, verovatno ima novije podatke, i da je moguće da je u martu ili prvoj polovini aprila došlo do pada prihoda od PDV-a, ali da i to treba posmatrati u širem vremenskom okviru, a ne samo u jednom mesecu.

„Osim toga, ako ulazimo u priču da li su studenti zaista krivi za taj, navodni pad prihoda od PDV-a, ja bih postavio pitanje – zašto studentski protesti uopšte traju tako dugo? Zašto vlast nije učinila gotovo ništa da ispuni njihove zahteve, kad već smatra da to šteti ekonomiji, već ulazi u sve veću konfrontaciju sa studentima? Ako govorimo o tome ko je kriv i ko je prvi počeo, teško je okriviti studente koji protestuju pet meseci, a ne vlast koja vodi državu već trinaest godina“, rekao je Jovanović.

Kako su studenti po Vučiću „razorili ekonomiju“: U januaru imali turistički bum i uobičajen nivo stranih investicija