Kad je Google učionica, deca kažu nema škole

Otuđenost od dece iz razreda –  jedna je od najočiglednijih posledica pandemije virusa korona, nastave preko Google učionice i drugih online platformi. To što nije bilo nastave u kontinuitetu prethodne dve školske godine značajno se odrazilo na socijalizaciju učenika.

Nastavnici, školski psiholozi i pedagozi u razgovoru za portal Nova ekonomija potvrđuju zapažanja roditelja da su Google učionica i onlajn nastava negativno uticali i na motivaciju dece. Kažu da su tek od početka drugog polugodišta đaci počeli da se vraćaju uobičajenim školskim obavezama.

– Nastava mora da se odvija u kontinuitetu i to je u obrazovnom smislu najvažnije. U našoj školi se u petom razredu formiraju nova odeljenja i mislim da su mnoga deca tek sad počela da se druže onako kako treba da funkcioniše jedna odeljenjska zajednica. Nismo primetili da su deca imala strahove, anksioznost i slično, za mnoge su časovi po pola sata svakog drugog dana ličili na igru. Kad nemaju časove u školi, oni kažu sutra nema nastave, a zapravo je tog dana za jednu grupu učenika nastava preko gugl učionice. Mnogi takvu nastavu nisu shvatali ozbiljno, koliko god smo pričali, objašnjavali, upozoravali…Ali ja to razumem, to su deca – kaže Merica Buj Bjelogrlić, psihološkinja i direktorka škole „Olga Petrov“. 

Učiteljica Nataša Nikolić Gajić, koja je trenutno pomoćnica direktora u OŠ „Kralj Aleksandar I“ u Požarevcu, ističe da je uticaj pandemije najvidljiviji u socijalizaciji učenika.

– Prošle školske godine učenici prvog razreda, kada su odeljenja bila podeljena u grupe, nisu imali osećaj da imaju još petnaestak drugara u odeljenju. Kada su krenuli svi zajedno onda su se u drugom razredu navikavali na ono što je trebalo u prvom, tako da je proces adaptacije duže trajao. I kod starijih učenika je došlo do pomeranja u smislu vršnjačkog uklapanja, pa nešto što je bilo karakteristično za petake sada viđamo kod šestaka, a što su radili sedmaci, sada rade osmaci. Ali ne primećujem da je mentalno zdravlje dece ugroženo i da su se pojavila nekih ponašanja koja ranije nisu bila prisutna – ističe Nikolić Gajić.

Ona dodaje da nije bilo lako ni đacima, ni nastavnicima da se u septembru priviknu da dnevno imaju po šest časova u kontinuitetu i da čas traje 45 minuta. U školi u kojoj radi onlajn časovi su za vreme kombinovane nastave držani u realnom vremenu, ali, kako kaže, „nije isto kada učenik sedi u učionici i nastavu prati od kuće“. Ipak, Nikolić Gajić ukazuje da je najvažnije da je koliko-toliko postojao kontinuitet, jer ako se on izgubi radne navike se teško vraćaju.

– Život je nepredvidiv,  tako i obrazovni sistem mora da se prilagođava životnim promenama. Deca su se kroz ovo pandemiju prilagođavala životu – smatra Nikolić Gajić.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Marija Sarić Đorđević primećuje da je pandemija uticala negativno na raspoloženje učenika i njihovu motivaciju koja je već bila na niskom nivou. 

Deca uplašena kad su se vratila u školu

– Kada su se učenici nakon potpune obustave neposredne nastave vratili u školu po kombinovanom modelu, bili su vidno utučeni, neraspoloženi, mnogi uplašeni. Gotovo je bilo nemoguće čuti smeh u učionici. Vladala je neprirodna tišina i to je bilo najružnije iskustvo koje sam doživela za 14 godina rada s decom – ističe naša sagovornica. 

Kaže da se taj utisak popravio kada se odeljenje kompletiralo početkom ove školske godine, ali je postalo očigledno nešto drugo. 

– Deca koja su inače imala problem sa socijalizacijom, sada tek ne mogu da povrate kontakte s vršnjacima. Kod istih tih učenika se javila i velika nezainteresovanost za učenje, a kao koren te nezainteresovanosti navode upravo nedostatak druženja. Nezadovoljstvo zbog usamljenosti se odrazilo na školska postignuća. Agresija je, takođe, u porastu. Generalno, svi problemi sa kojima se inače susrećemo kod osnovaca, sada su samo još izraženiji i češći – smatra Sarić Đorđević.

Nisu svi srednjoškolci prevazišli traumu

Iskustva sa srednjoškolcima prenosi pedagoškinja Melita Ranđelović:

– Protekle dve godine pokazale su da je uticaj pandemije Covid 19 na mentalno zdravlje mladih veliki.  Na samo početku pandemije i uvođenja vanrednog stanja, bio je izražen strah od bolesti, strah za zdravlje članova porodice, strah od gubitka najmilijih… Celokupna situacija mlade ljude dovela je u stanje uznemirenosti, pojačane brige, anksioznosti – kaže Ranđelović.

Prema njenom mišljenju, većina mladih je uspešno prevazišla situaciju uz podršku porodice, vršnjaka, povratkom svakodnevnim aktivnostima (školi, treninzima…).

– Problemi su ostali vidljivi kod jednog broja mladih ljudi koji nisu imali dovoljno ličnog kapaciteta, a ni adekvatnu podršku u porodici kako bi prevazišli traumu prouzrokovanu izolacijom, gubitkom člana porodice, brigom za zdravlje članova porodice…U ovim slučajevima radi se o porodicama u kojima i odrasli članovi nisu imali dovoljno kapaciteta da se nose sa svim izazovima koje je pandemija donela. Iz tog razloga je izostala i adekvatna podrška detetu. Škola je brzo zapazila učenike kojima je potrebna dodatna podrška kako bi se uključili u svakodnevne aktivnosti. Ovi slučajevi su izraženiji kod učenika prvog i drugog razreda srednje škole. Školi su se njihovi roditelji javljali za pomoć i podršku, ali su upravo takvi slučajevi zahtevali stručnu pomoć koja izlazi iz okvira škole – kaže Ranđelović.

Zaboravljeni zaposleni u školama

„Čini mi se da se zaboravlja da su zaposleni u školama (nastavnici, pedagozi, psiholozi) ljudi koji imaju privatne živote i da su kao i drugi građani strahovali za lično zdravlje, bezbednost, zdravlje članova porodice, da su bivali zaraženi virusom kovid 19, da su pretrpeli gubitak člana porodice… i da su protekle dve godine proveli radeći uz sve izazove koje je situacija tražila. Mislim da zaposlenima u školi treba dodatna podrška kako bi prevazišli traume doživljene prethodne dve godine. Društvo se ne bavi ovim pitanjem koje je ključno kada govorimo o mentalnom zdravlju školske populacije – napominje pedagog Melita Ranđelović.