Kako funkcioniše Airbnb u Srbiji?

Nove izmene Zakona o ugostiteljstvu predviđaju da i oni koji izdaju stanove kratkoročno preko onlajn platformi moraju da budu prijavljeni kao pružaoci turističkih usluga.

Iako je zamišljeno da upravnici zgrada vode evidenciju o stanovima koji se izdaju, pa i onima preko popularne mreže za kratkoročni najam – „Airbnb“ (Er bi en bi), ovo pravilo se još uvek ne sprovodi u praksi.

Mogućnost da ugoste turistu u sopstvenom stanu i solidno zarade privlačna je mnogim našim sugrađanima. Više od trista stanova u Beogradu je trenutno u ponudi na Airbnb platformi.

Stanodavci osećaju veću zaštitu, jer Airbnb nadoknađuje načinjenu štetu, što može da bude problem sa stanarima koji iznajmljuju stan na duže. Kao prednost ove vrste najma, Jelena navodi da se ovi stanovi bolje održavaju i manje koriste, jer gosti najćešće samo spavaju u njima.

Sve je više onih koji se opredeljuju za ovakvu vrstu smeštaja u odnosu na hotel i to ne samo zbog povoljnije cene.

Ovakvi stanovi u Beogradu nisu registrovani kao apartmani za pružanje turističkih usluga i vlasnici ne plaćaju nikakav porez po tom osnovu. Airbnb ne snosi odgovorost za to, već upozorava vlasnike da moraju da prouče lokalne zakone i deluju u skladu s njima, pre nego što odluče da svoj stan ponude za iznajmljivanje.

Zbog nemogućnosti države da naplati porez od ove vrste najma, Airbnb je već godinama na udaru gradskih vlasti u metropolama širom sveta. U Kanadi, Airbnb šalje obaveštenja „domaćinima“ da moraju da prijave prihod poreskoj službi.

Ministarstvo turizma sprema novi Zakon o ugostiteljstvu, koji ne pravi razliku između lica koja izdaju stanove preko ove platforme i drugih izdavalaca smeštaja. Svi oni će morati da prođu kategorizaciju kod jedinica lokalne samouprave.

Novitet ovog zakona je usluga E-turista, portal koji će sadržati sve informacije o objektima za smeštaj i njihovim vlasnicima. Takođe, pružaoci smeštaja moraće preko ovog sistema da prijave turiste.

U Srbiji postoji problem naplate poreza i za dugoročno iznajmljivanje stanova. Nedavno uspostavljeni upravnici zgrada treba da imaju evidenciju stanova koji se izdaju u jedinicama kojima upravljaju.

Vlasnik firme Moj upravnik Dejan Mrkalj tvrdi da izdavanje stana na dan nije regulisano srpskim zakonima. U zgradama su istaknuti spiskovi vlasnika koji su dobijeni iz katastra nepokretnosti, a upravnici treba da znaju ko tačno živi u stanovima.

Baza podataka stanara služi da bi se tačno podelili troškovi zajedničkog održavanja zgrade, a ne da bi upravnici obavljali posao poreske uprave.

Kako su upravnici iz njegovog preduzeća zaduženi za održavanje više od 300 zgrada, još uvek nisu počeli da se bave sastavljanjem tih spiskova.

Domaćin na Airbnbu treba da obavesti stanare zgrade u kojoj ima stan čime se bavi i na neki način dobije njihovu saglasnost za to.