Kako klimatske promene utiču na poslovanje i šta firme mogu da urade povodom toga

Klimatske promene i drugi globalni faktori predstavljaju sve veće rizike koji mogu uticati na prekid poslovanja, sa nemerljivim finansijskim štetama. Ovo je bila tema konferencije „Rizici novog doba i održivost – let u nepoznato“ u Beogradu.

Učesnici konferencije govorili su i o tome kako klimatske promene utiču na različite privredne grane, i kako kompanije primenjuju različite ESP (Environmental, Social, and Governance) politike.

Teodora Kovačević iz kompanije IKEA rekla je da ta firma „definitivno prepoznaje i oseća“ uticaj klimatskih promena, koje utiču na razne aspekte poslovanja, kao što je lanac snabdevanja.

Kako je rekla, IKEA se nosi sa izazovima klimatskih promena na različite načine, između ostalog tako što se okreće ka uspostavljanju cirkularnog poslovnog modela.

Ovo podrazumeva i uvoćenje „peer-to-peer“ platforme, odnosno posredovanja između ljudi koji žele da prodaju i kupuju korišćene Ikeine proizvode.

„Trudimo se da uključimo kupce u to ‘zatvaranje kruga'“, rekla je Kovačević.

Na pitanje u kojim segmentima se klimatske promene osećaju najviše, direktorka održivog poslovanja u Delta Holdingu Tijana Koprivica kaže da je to u poljoprivredi.

Kako je rekla, Delta Agrar ulaže u preciznu i regenerativnu poljopriverdu kako bi anulirali uticaj klimatskih promena.

Istakla je da Delta ima veliki broj stranih partnera tako da, bez obzira na domaću regulativu, mora da poštuje evropske i svetske standarde.

„Sve velike svetske kompanije će nastaviti da insistiraju na ESG standardima i ‘zelenoj agendi'“, kazala je Koprivica.

Bojan Ljubičić, direktor portfolija kompanije Marera Properties, rekao je da ta firma želi da bude „karbo-neutralna“ do 2028. godine.

„Imamo vremensku promenu, i uticaj vremena se ne može zanemariti tako lako“, rekao je on.

Direktor Direkcije za održivi razvoj u DDOR osiguranju, Leo Pandžić, kazao je da je industrija osiguranja doživela rast, ali da je on vođen inflacijom.

Prema njegovim rečima, globalna svest o osiguranju je prilično niska, tako da je čak i u Evropskoj uniji tek oko 25 odsto imovine osigurano protiv štete uzrokovane klimatskim promenama.

„Industrija osiguranja je jedna od najosetljivijih na klimatske promene“, rekao je on.

Na konferenciji je bilo reči i o odgovornosti menadžera u preventivi rizika i mogućoj šteti koja nastaje zbog propusta u obavljanju menadžerskog posla.

Predsednik Izvršnog odbora Wiener Stadische osiguranja Zoran Blagojević rekao je da je osigiranje odgovornosti grana osiguranja koja nije mnogo razvojena u Srbiji.

Od uprave se očekuje aktivnost i vizionarstvo, a sa druge strane jača institut odgovornosti, kazao je on.

„Nađete se u situaciji otprilike kao između čekića i nakovnja. Morate da trčite, ali ne smete da se sapletete“, opisao je Blagojević situaciju u kojoj se nalaze menadžeri i uprava.

Advokat Igor Dodić kazao je da odgovornost menadžera postoji prema kompaniji i prema trećim licima.

Ako kompanija pokrene postupak protiv direktora zbog neke odluke koju je doneo, on ima obavezu da dokaže da nije odgovoran, objašnjava Dodić. Međutim, kako kaže, u tom trenutku direktor najčešće više ne radi u firmi, pa ne može da dokaže da nije odgovoran jer je sva dokumentacija ostala u kompaniji.

U tom smislu osiguranje odgovornosti pomaže da „slobodnije donosite odluke i da ne snosite posledice i bankrotirate kao direktor“ jer ste doneli neku odluku, rekao je Dodić.

„Svaka odluka koju donosi menadžer je pokrivena rizikom“, naveo je on.

Kako civilni sektor može da pomogne kompanijama u ESG aktivnostima?

Menadžerka za potfolio dobre uprave u Helvetasu Snežana Mišić Mihajlović opisala je kako njena organizacija pravi saradnju sa privatnim sektorom i institucijama kroz dogovaranje aktivnosti.

„Ono što mi nudimo kompanijama je razgovor o novim idejama“, kazala je Mišić Mihajlović.

Prema njenim rečima, Helvetas je sklopio partnerstva sa 314 organizacija civilnog društva, brojnim kompanijama, istraživačkim institiutima, akademskom zajednicom, relevantnim ministarstvima i oko 60 jedinica lokalne samouprave.

U rezultate ovakvog rada ubraja pozitivne zakonske i druge promene. Navela je primer partnerske organizacije ALHem, koja je imala uspešnu kampanju da se zabrani upotreba supstance bisfenol A, koja je do tada korišćena u izradi fiskalnih računa iako je toksična.

Opisujući način rada Helvetasa, navela je i primer jedne velike kompanije u oblasti transporta, koja se suočila sa nekoliko problema.

„Prvi je problem regulative koja ograničava inovativnost ili uvođenje novih praksi i tehnologija, drugi problem je nedostataka talenta, odnosno kvalifikovane radne snage, a treći problem je povezan sa infrastrukturom … Na svaki od ovih problema mi smo odgovorili sa nekim paketom aktivnosti“, rekla je Mišić Mihajlović.

Primena ESG standarda, šansa za privredu Srbije