Primena ESG standarda, šansa za privredu Srbije

Kako bi privreda primenila ESG standarde približila se globalnim ciljevima  održivog poslovanja potrebna je spremnost svih: kompanija da inoviraju u zelenu tranziciju, finansijski sektor da ih u tome podrži, a nadležne institucije da uspostave jasnije regulatorne smernice, glavna je poruka okruglog stola „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“, koji je organizovao NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (SIDA).

„ESG regulative donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Zapadnog Balkana. Međutim, adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda mogu biti i šansa za našu privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima“, istakao je Vladislav Cvetković, direktor za poslovno savetovanje u PwC.

Analiza karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koja je urađena na nivou celog lanca („od njive do trpeze“) ukazuje da samo ova industrija godišnje emituje šest miliona tona ugljen-dioksida.

Od toga 66 odsto dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24 odsto.

U Srbiji poljoprivreda je jedan od glavnih stubova ekonomske aktivnsoti i rasta – čini sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, a učestvuje sa 18 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza Srbije. Istovremeno je zauzela mesto na samom vrhu sektora sa najvećim uticajem na ESG, budući da generiše značajan karbonski otisak.

„Regenerativna privreda se javlja kao jedan vid rešenja za smanjenje emisije CO2, ali je, između ostalog, prvo potrebno definisati prioritetna područja, ustaliti nove prakse i nabaviti adekvatnu tehnologiju, pa tek onda možemo sprovesti tranziciju sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu“, istakao je Cvetković.

Za industrije pogođene CBAM direktivom – uvođenjem taksi na prekograničnu emisiju ugljen-dioksida, među kojima je i cementna, od značaja je omogućavanje korišćenja obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva u proizvodnji, rečeno je na okruglom stolu.

Govoreći o ugljeničnoj neutralnosti i upotrebi otpada i alternativnih goriva, Dušan Pavlović, menadžer za alternativna goriva kompanije Lafarge, istakao je kako “Srbija dosta kasni za Evropom na tom polju i to desetak godina”

Pavlović navodi da je zato “potrebno razvijanje lokalne reciklaže”, budući da bi koristi od podsticanja te industrije bile velike za privredu i zajednicu.

Rade Mrdak, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, najavio je donošenje novog Zakona o energetici sledeće godine i istakao kako su planovi Vlade Srbije da se nizom strateških dokumenatai njihovom primenom u narednim godinama smanje emisije CO2  za 33 odsto u odnosu na period iz devedesetih, ali i da se olakša industrijama početak primene CBAM regulative.

„Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekarbonizacije energetskog sektora, ali nećemo da budemo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti sistema“, rekao je Mrdak i dodao kako su „angažovali eksperte i započeli rad na analizi modela za određivanje cena za karbonski otisak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni – a do 2030.  godine želimo da imamo svaki drugi kilovat struje koji dolazi iz zelene energije.“

Osim sistemske podrške velikim kompanijama i korporacijama, koje su i najdalje odmakle u ESG tranziciji, dodatna pomoć biće potrebna malim i srednjim preduzećima, koji čine 90 odsto privrednih subjekata u Srbiji i imaju udeo od oko 50 odsto u BDP-u, a kako bi sačuvali svoju konkurentsku poziciju u lancima snabdevanja i iskoristili ESG potencijal za rast i kreiranje nove vrednosti.

Učesnici su se složili i da je značajno uvezivanje nauke i privrede u procesu tranzicije ka održivom poslovanju. Smiljana Krivokuća, direktorka BIO4 kampusa, ukazala je da će kroz rad kampusa država strateški osnaživati i usmeravati zajedničko kreiranje inovativnih rešenja ka ubrzavanju zelene i digitalne tranzicije.

Govoreći o obrazovanju, Katarina Đulić, profesorka FEFA, istakla je važnost edukacije menadžmenta kompanije po ovom pitanju, budući da „sve slabosti u sistemu upravljanja postaće vidljive sada kada se budemo prilagođavali ESG zahtevima, a veoma je važna stvar kakav je sam vrh kompanije i njihovo novo vođstvo usled ovih promena.“

Takođe, ona je rekla kako „izazovi poput ESG vrednosti, klimatskih promena i veštačke inteligencije postavljaju nove zahteve pred kompanije da se okrenu ka ozbiljnoj promeni biznis modela – koji je moguć samo ako je element „G“ (governance) dorastao tome, a ne da ovo vide kao jednu tehnološko-regulatornu vežbu i prilagođavanje tehničkim zahtevima.“

Milena Popović Martinelli iz EBRD-a istakla je da postoje izvori finansiranja za zelene projekte, kao i da je potrebno obezbediti i podršku pri realizaciji investicije – u implementaciji ESG standarda, principa cirkularne ekonomije, u sagledavanju uticaja koje klimatske promene donose i u brojnim drugim oblastima.

„Finansijski sektor je ključan u realizaciji svih projekata, budući da je u mogućnosti da kanališe kapital, odnosno izvore investiranja ka obnovljivim, ESG projektima“, rekla je Martinelli i dodala da je „potrebno obezbediti bespovratna sredstva za inovativne investicije.“

Pred sam kraj okruglog stola, profesor doktor Ernest Vlačić, konsultant na projektu, izneo je preporuke među kojima su: podizanje svesti i nivoa znanja ljudi i kompanija, rad na usklađivanju poslovne strategije sa ESG standardima i fokusiranje na dugoročnu vrednost, formiranje „krovnog“ tela koje će sinhronizovano upravljati procesom, podsticanje investicija i inovacija na svim nivoima, a potrebno je i da komunikacija bude na visokom nivou između svih zainteresovanih strana.

„U situaciji smo kada je celi kontinent okrenut ka jednom cilju – zelena tranzicija, a ukoliko se ne budemo strateški i smisleno odnosili ka tom cilju, može se desiti da zemlja izgubi na konkurentnosti – zato je potrebno krenuti od obuka o ESG-u kako bi se podigla svest i kultura održivosti, a time i spremnost za tranziciju“, zaključuje Vlačić.

Domaće firme koje ne objavljuje ESG izveštaje (za sada) bez sankcija