Kako pametno upravljati karijerom

Centri za karijerno vođenje i savetovanje nisu tu da nam kažu koji je posao najbolji za nas, već da nam pomognu da to sami shvatimo. Tu su da nas nauče da sami vodimo svoju karijeru na najbolji mogući način. Celoživotno učenje je nešto što je neophodno, a karijera treba u životu da donosi radost

Posao koji se radi čitavog radnog veka, od prvog radnog dana do penzije, više ne postoji. Stručnjaci preporučuju da sopstvenu karijeru shvatimo kao nešto što će se neprestao menjati, a što se bolje prilagođavamo, lepše ćemo proći prilikom traženja i menjanja posla.

Srbija je 2010. godine dobila Nacionalu strategiju za karijerno vođenje i savetovanje, ubrzo i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Cilj ove strategije je da se napravi sistem, koji će fukcionisati na svim nivoima i imati podršku države, poslodavaca i nevladinog sektora, koji će, takođe, biti dostupan svima.

Jedan od autora Strategije, dr Iskra Maksimović, inače profesorka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da smo na dobrom putu da jednog dana karijerno savetovanje postane redovna praksa. „Moja očekivanja su da Tempus proizvede standarde karijernog vođenja i savetovanja za Srbiju za nivo visokog obrazovanja. Mi sada imamo Strategiju, ali nemamo mehanizme za njenu realizaciju, nemamo standarde i metodologiju rada. Strategija je predvidela četiri velika programa i to prema uzrastu: za učenike i mlade do 14 godina, od 14 do 19, od 19 do 24 i od 25 do 30 godina, odnosno za sve odrasle. Mislim da je u ovom trenutku najpotrebnija standardizacija dva programa i to ona dva koja će se baviti decom u osnovnim i srednjim školama.“

Vesna Čekić, načelica Odeljenja za profesionalu orijentaciju i planiranje karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje kaže da je ova institucija prepoznala potrebu pojedinaca za karijernim vođenjem i savetovanjem još u prošlom veku. „Karijerno vođenje je celoživotni proces i zahteva aktivno učešće svih partnera, ne samo onoga o čijoj se karijeri radi. Tu se uključuju i oni koji su u obrazovnom  procesu, ali i poslodavci i državne institucije kao što je naša. Naših korisika je mnogo, ali se ipak trudimo da im pomognemo da se,  na osnovu individualnih  planova  zapošljavanja, uključe u odgovarajuće programe i mere za aktivno traženje posla. Psihološka procena  i psihološko savetovanje su usluge koje su veoma dragocene za planiranje karijere, .“

Beogradska otvorena škola takođe je učestvovala u izradi Strategije, a sada je aktivna u njenom sprovođenju.  Promovisali su koncept karijernog vođenja i savetovanja i okupili stručni tim koji se bavio izradom incijalnog teksta Strategije. Jelena Manić Radoičić, koordinatorka Centra za vođenje karijere i savetovanje u BOŠ- u, objašnjava da u tome ulogu imaju i lokalni mobilni timovi za karijerno vođenje i savetovanje. „ To je sveobuhvatni sistem podrške koji treba da pomogne pojednicu da postane menadžer svoje karijere. Kod nas se o izboru profesije u najboljem slučaju sa decom razgovara  u sedmom ili osmom razredu osnovne škole. Međutim, u nekim zemljama Evrope je praksa da  se karijerno vođenje započne čim počne obrazovanje. Lokalni mobilni timovi su osnovani zahvaljujuću USAID- u i obuci koja je bila  organizovana za predstavnike različitih institucija sa lokalnog nivoa, kao što su osnovne i srednje škole, fakulteti, lokalne Kancelarije za mlade, filijale NSZ- a, itd. BOŠ se pridružio toj inicijativi i pomogao mobilnim timovima da realizuju svoj rad. U praksi je to značilo da su mladima iz različitih gradova i opština pružane informacije o mogućnostima njihovog daljeg obrazovanja ili zapošljavanja. Predstavljano im je šta se očekuje na lokalnom tržištu rada. Mi smo se trudili da mladima pružimo i mogućnost da odu i posete kompanije koje posluju u njihovoj zajednici i tako dobiju uvid kako u praksi izgleda baviti se nekim poslom. Praksa je pokazala da mladi sve više odlaze u Kancelarije za mlade, pa smo se potrudili da u taj prostor dovedemo karijerne savetnike.“

Stručnjaci kažu da  je najbitnije da se mladima prenese poruka da je celoživotno učenje nešto što je neophodno i da karijera treba da bude nešto što će im u životu donositi profesionalno ostvarenje i radost pored, naravno, materijalnih mogućnosti za egzistenciju. Karijerni savetnici uče mlade da preuzmu odgovornost, da nauče da donose odluke, da snose posledice tih odluka i da iz svakog izbora nešto nauče, pa makar to bio i pogrešan izbor. „I dalje veliki broj mladih želi da po svaku cenu nađe siguran posao i dalje teže ka zapošljavanju u državnim preduzećima, gde očekuju da će raditi do penzije. Mi se trudimo da im predočimo i druge opcije, one sa drugačijom perspektivom za razvoj karijere“, dodaje Jelena Manić Radoičić iz BOŠ-a.

Ostatak teksta možete pročitati u trećem broju štampanog izdanja „Nova Ekonomija“