Kako prepoznati nameštene javne nabavke, novo uputstvo nakon 11 godina

Mali broj ponuđača, otežan ulazak na tržište, tržišni uslovi, privredna (trgovinska) udruženja, ponovljena ponuda, identični ili slični proizvodi ili usluge, malo mogućih supstituta i male ili nikakve tehnološke promene su najčešći indikatori nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki.

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije donela je novo Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javne nabavke. Prethodno upustvo doneto je pre 11 godina, u junu 2011. 

Objašnjavajući indikatore nameštenih ponuda, Komisija kaže da su „tržišta sa malim brojem učesnika podložnija dogovorima učesnika o nastupu na javnim nabavkama“.

„Ukoliko na tržištu ima samo nekoliko učesnika, a ulazak na tržištu je otežan (jer zahteva velike troškove, izaziva poteškoće ili je prilično spor) smatra se da postoji zaštitna barijera koja pomaže nameštanju ponuda“, navodi se u analizi. 

Kada se radi o tržišnim uslovima, Komisija poručuje da „konstantan, predvidljiv tok tražnje od strane javnog sektora povećava rizik nameštanja na javnim nabavkama, a suprotno tome, značajne promene u uslovima tražnje ili ponude, imaju tendenciju destabilizovanja ovakvih postupaka“. 

„Istovremeno, tokom perioda poremećaja u privredi, ili nesigurnosti, mogućnosti za nameštanja se povećavaju, jer se na taj način nastoji da se gubici u poslovnim aktivnostima kompenzuju dobicima po osnovu tajnih sporazuma“, piše u uputstvu Komisije. 

Takođe i ponavljanje javnih nabavki povećava mogućnost tajnih sporazuma. Učestalost pojavljivanja istih ponuđača, pomaže članovima tajnog sporazuma da međusobno raspodele ugovore, navodi Komisija. 

Simulirana i rotitajuća ponuda, podela tržišta.. 

Komisija je u uputstvu navela i najčeće oblike nameštanja ponuda. 

1. Simulirana ili fiktivna ponuda podrazumeva dogovor ponuđača da neki od njih podnesu ponude. Dogovor je da te ponude uključuju bar jedan od sledećih kriterijuma: ponuda je viša od ponude unapred određenog (dogovorenog) ponuđača; ponuda je očigledno previsoka da bi bila prihvaćena ; onuda sadrži specijalne (posebne) uslove za koje se unapred zna da su neprihvatljivi za naručioca.

2. Uzdržavanje od podnošenja ponuda podrazumeva sporazum između učesnika na tržištu kojim se jedan ili više ponuđača, saglašavaju da se uzdrže od podnošenja ponude ili da povuku već podnetu ponudu, tako da omoguće unapred određenom ponuđaču da bude izabran na javnoj nabavci. 

3. Rotirajuća ponuda podrazumeva da učesnici u nameštenoj ponudi nastavljaju sa učešćem u postupku, ali prihvataju da se smenjuju u slučaju da jedan od njih (na primer, onaj sa najnižom ponudom), bude izabran na javnoj nabavci. 

Komisija navodi da su načini na koji se ugovori iz rotirajućih ponuda primenjuju su različiti. Na primer, učesnik u takvoj ponudi može izabrati da dodeli približno isti novčani iznos iz jedne grupe ugovora svakom ponuđaču koji nije uspeo, ili da dodeli iznos koji je odgovarajući u odnosu na veličinu svakog ponuđača. 

4. Podela tržišta podrazumeva da ponuđači dele tržište, prihvatajući da se ne nadmeću kod određenih naručilaca ili u određenim geografskim područjima. 

Učesnici mogu, na primer, da dodele specifične naručioce ili kategorije naručilaca različitim učesnicima na tržištu preduzećima, tako da ti ponuđači ne učestvuju u nadmetanju (ili podnose samo pokrivajuću ponudu) ukoliko nisu u pitanju „njihovi“ naručioci, odnosno u zaključivanju ugovora ponuđenih od strane određenih kategorija potencijalnih naručilaca koji su opredeljeni drugim preduzećima.

Komisija navodi da je cilj donošenja Uputstva  da spreči i osujeti sprovođenje „nameštenih ili lažiranih ponuda“ kao najtežih oblika kartela.

Posledica ovakvih dogovora između konkurenata –  ponuđača u vezi sa ponuđenom cenom je eliminisanje konkurencije među njima, zbog čega bi naručilac platio više za predmet nabavke nego što bi platio u uslovima konkurencije.