Kako smo “aloha spirit” utkali u naš brend namenjen najmlađima
Nina i Nikola procenili su da je tržište odeće za najmlađe najzapostavljenije u smislu kvaliteta i dizajna. Tako su krenuli da grade brend na čiju ideju je došao Nikola tokom studija na Havajima pre više od odam godina....
Mladi bračni par iz Beograda, Nina i Nikola Stojanović od 2019. godine proizvode bebi odeću od posebnog materijala za koji kažu da je tajna njihovog uspeha. Ideju da naprave garderobu za novorođenčad i bebe detaljno su proučavali i to na katedri za tekstilno inženjerstvo ispitivanjem materijala koji najviše odgovaraju koži bebe
Njihov startap nedavno je proglašen za najbolji u 2022. godini od strane D inkubatora, a njihova želja je da KEIKO postane globalni “all in one” samoodrživ i odgovoran brend za decu i roditelje. Ali, to nije sve, pored organskih materijala, ova mlada kompanija bavi se i donacijom iznošene garderobe najugroženijima. O svemu tome razgovarali smo sa njima za naš portal.
Nina je novinarka i PR menadžerka, Nikola je prekinuo karijeru u najstarijoj finansijskoj instituciji u SAD i vratio se u Srbiju. Kako je izgledao početak, taj ulazak u svet srpskog preduzetništva?
Nikola: Ideja je postojala od 2014, ali smo pomislili da je moguće da zaživi i kod nas. Želeli smo nestvarno mekanu odeću i lep minimalistički dizajn za bebe. Trebalo nam je oko godinu dana da uspostavimo brend. Pored marketinga, imali smo posla i oko proizvodnje veće količine koja će nam biti na lageru. Možda bi nekome trebalo manje vremena, ali mi smo u tekstilnu industriju ušli neznajući šta su igla i konac.
Nina i Nikola Stojanović, foto: Paola Felix Meza
Da li ste imali iskustva do tada u tekstilnoj industriji na bilo koji način?
Nikola: S obzirom da smo još na početku znali da ovim poslom želimo da se bavimo na strateški održiv način, morali smo da naučimo sve ne samo o tekstilnoj industriji, već i o svemu pratećem što nam je bilo neophodno za posao. Dakle, nismo, kao ni iskustva sa reciklažom, organskim bojama, materijalima bez pesticida i vode…
Tržište je veliko, a šta ste sve otkrili vi istraživajući ga pre pokretanja brenda?
Nina: Tržište je poprilično veliko, ali je problem i taj što su materijali od kojih se pravi dečija oprema komercijalni, nisu zdravi, ne utiču povoljno na kožu bebe, uzurpiraju im san. Želeli smo i po kvalitetu tkanine i po dizajnu da se razlikujemo. Boje koje koristimo su prirodne, materijal inovativan. Upravo materijal, shvatili smo istražujući tržište, jeste nešto što je potpuno inovativno i naš, u stvari, tajni sastojak. Kombinacija organskog pamuka i bambusa koji prilikom proizvodnje ne zahteva upotrebu pesticida, hemikalija ili vode.
Želeli ste da se baš po svemu razlikujete od konkurencije, ne samo po materijalima od kojih kreirate, već i da tim putem ne ugrožavate životnu sredinu.
Nikola: Tekstilna industrija je druga po redu na listi najvećih zagađivača vode na svetu. Ako uzmemo u obzir podatke da za proizvodnju jedne majice potrebno 2.800 litara vode i oko 160 grama pesticida. Iznošeni artikli se bacaju, svake sekunde kontejner garderobe završi na deponiji i paljenjem se uništava. Želeli smo da budemo deo tekstilne industrije, ali da pokažemo da može drugačije.
A to drugačije znači da ne koristite ništa što ugrožava životnu sredinu, kao i da utičete na ekološku svest kupaca?
Nikola: Da, odlučili smo i da stimulišemo naše kupce da prerasle proizvode vrate. Mi ih lagerujemo i doniramo socijalno ugroženim porodicama kojima je garderoba neophodna.
Nina: I ne samo našu garderobu, već i drugu koja im ne treba. Oni nam te artikle vraćaju o našem trošku, a prilikom naredne kupovine dobijaju popust u Keiko shop-u.
Donacijama i korišćenjem organskog materijala koji ne ugrožava životnu sredinu, motivišemo naše kupce da još više budu društveno odgovorni. Naša ciljna grupa su najpre mame, ali i svi oni koji žele da kupe nešto sasvim drugačije
Šta se dešava s vraćenom garedobom?
Nina: Mi je preusmeravamo u područja sa velikim brojem najneprivilegovanije dece na svetu. Već smo prvi kontigent prikupljene garderobe donirali.
“Odlučili smo da prvu količinu prikupljene garderobe doniramo ugroženoj deci u Tanzaniji. Želeli smo da krenemo od najugroženijih regija. Uslove u kojima žive deca u Africi su veoma loši. Otišli smo i podelili veliku količinu garderobe, to im je veoma značilo jer smo videli osmehe roditelja na licima, srećni što im deca više neće ići gola i bosa. To isto želimo da uradimo za decu iz Srbije iz socijalno ugroženih porodica.”
Brend ste izgradili s posebnom pažnjom, mislili ste na svaki detalj ako uzemo u obzir šta sve kupcima od vas stigne na kućnu adresu.
Nina: Želeli smo da pored nestvarno meke i kvalitetne garderobe za bebe, svakom kupcu na adresu pošaljemo i poseban poklon. Pored rajsfešlusa napravljenog tako da se beba ne ogrebe, drikera koji ne sadrže nikl, zaštitnih rukavica, tu su i etikete od organskog pamuka. Takođe, kupcima poklanjamo personalizovanu poruku pisanu ručno na organskom papiru, ali i seme crvenog japanskog javora. Na taj način motivišemo kupce da pomognu da planeta bude lepše mesto za život i da zajedno sa detetom raste i drvo oko koga će se porodica okupljati.
Kako reaguju kupci na materijal i vaš apel na povećanje ekološke svesti?
Nikola: Mi najviše volimo reakciju kupaca koji se prvi put susreću sa našim proizvodima, kad pokušavaju da objasne osećaj kada dodirnu neki naš proizvod i tu mekoću koju osete pod prstima. Tu je i bebin san koji je kvalitetniji kada spava u odeći mekih materijala, a to je za roditelje najvažnije.
Nina: Nama puno znači i to što nas mame preporučuju jer nam veruju, uvereni su u kvalitet. Sve one imaju zajedniču želju, a to je da za svoju decu kupe najbolje.
Da li vas roditelji pitaju kada ćete pokrenuti proizvodnju odeće za odrasle?
Nikola: Jedva čekam kada ću napraviti pidžamu i posteljinu za sebe. I da, redovno nas to pitaju i to je jedan od razloga zbog čega smo se prijavili na konkurs D inkubatora. Jer, odluka da uđemo u svet mode za odrasle zahteva veći kapital, veći prostor za lagerovanje. Za to su nam potrebni regionalni partneri.
Nina i Nikola Stojanović, foto: Paola Felix Meza
Ideju za ime brenda pronašli ste dok ste studirali na Havajima. Šta znači KEIKO?
Nikola: Na havajskom keiko znači dar sa neba ili blagosloveno dete. Keiko je i havajsko ime, takođe, a mi smo hteli da ime brenda ima najviše pet slova.
Nina: Za svaki artikl imamo i naziv na havajskom, ali i značenje tog termina. Recimo, bodić za bebe ori znači “mirisni povetarac”, alika je “zaštitnik”, a kamalei je “voljeno dete”.
Jeste zbog tog „aloha spirita“ želeli da pokrenete brend oslonjen na havajsku kulturu?
Nikola: Naravno, u osnovi tog duha je dobrobit, jedna zdrava priča. To mi se veoma dopalo još 2014. godine i tada se prvi put pojavila ideja za ovaj brend.
Nina: Želimo da taj vajb prenesemo na ljude koji se nalaze u najlepšem periodu života, kada se ostvaruju kao roditelji. Kroz materijale smo pokušali da aloha spirit prenesemo i na roditelje i na decu.
Da li ste očekivali da ćete pobediti na konkursu za najbolji startap?
Nikola: Nismo se prijavili radi pobede, pre da bismo nešto novo naučili i da bismo uradili naš deo posla. Srećni smo da je naša ideja odnela pobedu pored mnogih drugih odličnih ideja. Očekujemo da i ovim putem pronađemo što idealnijeg partnera kome je ekologija bitna u biznisu bar koliko nama.
Nina: Drago nam je što se, uprkos tome koliko se pažnja danas usmerava na IT sektor i poljoprivredu, prepoznala naša ideja i naš brend.
Vlada Republike Srbije saopštila je da je na dana sednici usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, kojim se uređuju uslovi i postupak promene vlasništva društvenog i javnog kapitala i imovine...
Država je ponovo donela Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Ovom uredbom, propisana je gramaža, sastav ali i maksimalna cena hleba koja se proizvodi od njega.Tako je Uredbom...
U prisustvu Delegacije Evropske unije u Srbiji, u Beogradu su danas predstavnici Uprave Ministarstva poljoprivrede Srbije za agrarna plaćanja i adekvatnih tela Crne Gore i Severne Makedonije potpisali sporaz...
U Srbiji je u proteklih nekoliko godina takozvani "Crni petak", dan kada prodavci tradicionalno nude velike popuste, postao veoma popularan način za brzo privlačenje velikog broja kupaca. Iako neke kompanije...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok