Kako smo “aloha spirit” utkali u naš brend namenjen najmlađima

Mladi bračni par iz Beograda, Nina i Nikola Stojanović od 2019. godine proizvode bebi odeću od posebnog materijala za koji kažu da je tajna njihovog uspeha. Ideju da naprave garderobu za novorođenčad i bebe detaljno su proučavali i to na katedri za tekstilno inženjerstvo ispitivanjem materijala koji najviše odgovaraju koži bebe

Njihov startap nedavno je proglašen za najbolji u 2022. godini od strane D inkubatora, a njihova želja je da KEIKO postane globalni “all in one” samoodrživ i odgovoran brend za decu i roditelje. Ali, to nije sve, pored organskih materijala, ova mlada kompanija bavi se i donacijom iznošene garderobe najugroženijima. O svemu tome razgovarali smo sa njima za naš portal.

Nina je novinarka i PR menadžerka, Nikola je prekinuo karijeru u najstarijoj finansijskoj instituciji u SAD i vratio se u Srbiju. Kako je izgledao početak, taj ulazak u svet srpskog preduzetništva?

Nikola: Ideja je postojala od 2014, ali smo pomislili da je moguće da zaživi i kod nas. Želeli smo nestvarno mekanu odeću i lep minimalistički dizajn za bebe. Trebalo nam je oko godinu dana da uspostavimo brend. Pored marketinga, imali smo posla i oko proizvodnje veće količine koja će nam biti na lageru. Možda bi nekome trebalo manje vremena, ali mi smo u tekstilnu industriju ušli neznajući šta su igla i konac.

Nina i Nikola Stojanović, foto: Paola Felix Meza

Da li ste imali iskustva do tada u tekstilnoj industriji na bilo koji način?

Nikola: S obzirom da smo još na početku znali da ovim poslom želimo da se bavimo na strateški održiv način, morali smo da naučimo sve ne samo o tekstilnoj industriji, već i o svemu pratećem što nam je bilo neophodno za posao. Dakle, nismo, kao ni iskustva sa reciklažom, organskim bojama, materijalima bez pesticida i vode…

Tržište je veliko, a šta ste sve otkrili vi istraživajući ga pre pokretanja brenda?

Nina: Tržište je poprilično veliko, ali je problem i taj što su materijali od kojih se pravi dečija oprema komercijalni, nisu zdravi, ne utiču povoljno na kožu bebe, uzurpiraju im san. Želeli smo i po kvalitetu tkanine i po dizajnu da se razlikujemo. Boje koje koristimo su prirodne, materijal inovativan. Upravo materijal, shvatili smo istražujući tržište, jeste nešto što je potpuno inovativno i naš, u stvari, tajni sastojak. Kombinacija organskog pamuka i bambusa koji prilikom proizvodnje ne zahteva upotrebu pesticida, hemikalija ili vode.

Želeli ste da se baš po svemu razlikujete od konkurencije, ne samo po materijalima od kojih kreirate, već i da tim putem ne ugrožavate životnu sredinu.

Nikola: Tekstilna industrija je druga po redu na listi najvećih zagađivača vode na svetu. Ako uzmemo u obzir podatke da za proizvodnju jedne majice potrebno 2.800 litara vode i oko 160 grama pesticida. Iznošeni artikli se bacaju, svake sekunde kontejner garderobe završi na deponiji i paljenjem se uništava. Želeli smo da budemo deo tekstilne industrije, ali da pokažemo da može drugačije.

A to drugačije znači da ne koristite ništa što ugrožava životnu sredinu, kao i da utičete na ekološku svest kupaca?

Nikola: Da, odlučili smo i da stimulišemo naše kupce da prerasle proizvode vrate. Mi ih lagerujemo i doniramo socijalno ugroženim porodicama kojima je garderoba neophodna.

Nina: I ne samo našu garderobu, već i drugu koja im ne treba. Oni nam te artikle vraćaju o našem trošku, a prilikom naredne kupovine dobijaju popust u Keiko shop-u.

Donacijama i korišćenjem organskog materijala koji ne ugrožava životnu sredinu, motivišemo naše kupce da još više budu društveno odgovorni. Naša ciljna grupa su najpre mame, ali i svi oni koji žele da kupe nešto sasvim drugačije

Šta se dešava s vraćenom garedobom?

Nina: Mi je preusmeravamo u područja sa velikim brojem najneprivilegovanije dece na svetu. Već smo prvi kontigent prikupljene garderobe donirali.

  “Odlučili smo da prvu količinu prikupljene garderobe doniramo ugroženoj deci u Tanzaniji. Želeli smo da krenemo od najugroženijih regija. Uslove u kojima žive deca u Africi su veoma loši. Otišli smo i podelili veliku količinu garderobe, to im je veoma značilo jer smo videli osmehe roditelja na licima, srećni što im deca više neće ići gola i bosa. To isto želimo da uradimo za decu iz Srbije iz socijalno ugroženih porodica.”

Brend ste izgradili s posebnom pažnjom, mislili ste na svaki detalj ako uzemo u obzir šta sve kupcima od vas stigne na kućnu adresu.

Nina: Želeli smo da pored nestvarno meke i kvalitetne garderobe za bebe, svakom kupcu na adresu pošaljemo i poseban poklon. Pored rajsfešlusa napravljenog tako da se beba ne ogrebe, drikera koji ne sadrže nikl, zaštitnih rukavica, tu su i etikete od organskog pamuka. Takođe, kupcima poklanjamo personalizovanu poruku pisanu ručno na organskom papiru, ali i seme crvenog japanskog javora. Na taj način motivišemo kupce da pomognu da planeta bude lepše mesto za život i da zajedno sa detetom raste i drvo oko koga će se porodica okupljati.

 Kako reaguju kupci na materijal i vaš apel na povećanje ekološke svesti?

Nikola: Mi najviše volimo reakciju kupaca koji se prvi put susreću sa našim proizvodima, kad pokušavaju da objasne osećaj kada dodirnu neki naš proizvod i tu mekoću koju osete pod prstima. Tu je i bebin san koji je kvalitetniji kada spava u odeći mekih materijala, a to je za roditelje najvažnije.

Nina: Nama puno znači i to što nas mame preporučuju jer nam veruju, uvereni su u kvalitet. Sve one imaju zajedniču želju, a to je da za svoju decu kupe najbolje.

Da li vas roditelji pitaju kada ćete pokrenuti proizvodnju odeće za odrasle?

Nikola: Jedva čekam kada ću napraviti pidžamu i posteljinu za sebe. I da, redovno nas to pitaju i to je jedan od razloga zbog čega smo se prijavili na konkurs D inkubatora. Jer, odluka da uđemo u svet mode za odrasle zahteva veći kapital, veći prostor za lagerovanje. Za to su nam potrebni regionalni partneri.

Nina i Nikola Stojanović, foto: Paola Felix Meza

Ideju za ime brenda pronašli ste dok ste studirali na Havajima. Šta znači KEIKO?

Nikola: Na havajskom keiko znači dar sa neba ili blagosloveno dete. Keiko je i havajsko ime, takođe, a mi smo hteli da ime brenda ima najviše pet slova.

Nina: Za svaki artikl imamo i naziv na havajskom, ali i značenje tog termina. Recimo, bodić za bebe ori znači “mirisni povetarac”, alika je “zaštitnik”, a kamalei je “voljeno dete”.

Jeste zbog tog „aloha spirita“ želeli da pokrenete brend oslonjen na havajsku kulturu?

Nikola: Naravno, u osnovi tog duha je dobrobit, jedna zdrava priča. To mi se veoma dopalo još 2014. godine i tada se prvi put pojavila ideja za ovaj brend.

Nina: Želimo da taj vajb prenesemo na ljude koji se nalaze u najlepšem periodu života, kada se ostvaruju kao roditelji. Kroz materijale smo pokušali da aloha spirit prenesemo i na roditelje i na decu.

Da li ste očekivali da ćete pobediti na konkursu za najbolji startap?

Nikola: Nismo se prijavili radi pobede, pre da bismo nešto novo naučili i da bismo uradili naš deo posla. Srećni smo da je naša ideja odnela pobedu pored mnogih drugih odličnih ideja. Očekujemo da i ovim putem pronađemo što idealnijeg partnera kome je ekologija bitna u biznisu bar koliko nama.

Nina: Drago nam je što se, uprkos tome koliko se pažnja danas usmerava na IT sektor i poljoprivredu, prepoznala naša ideja i naš brend.

Naučnik iz Niša osmislio uređaj koji pčelarima olakšava život