Inflaicja, pad kupovne moći, utiče na sve građane....
Kupovina u trgovinama na malo
Da li je Srbija prestala da bude jeftina zemlja. Pored toga što je dinar kao valuta i dalje stabilan, cene nam rastu u evrima.
Kako piše portal eKapija, obično točeno pivo u Beogradu sada je tri evra, relativno kratka vožnja taksijem deset, a mesečna kirija za solidan stan do 500 evra.
„Sada se paralelno uz inflaciju dinara dešava i inflacija evra. Znači isto koliko je kod nas povećana inflacija, u dinarskoj zoni, toliko je skočila i u evrozoni. To je taj paritet kupovne moći, ništa se nije promenilo“, kaže za eKapiju Zoran Grubišić, profesor na Bankarskoj akademiji.
Kako dodaje, ako svima paralelno raste inflacija, jer to je sada globalni problem, onda nema problema sa nestabilnim deviznim kursem, u vezi sa valutom ne dešava se ništa specifično u odnosu na druge.
On navodi da dinar može da ostane stabilan, jer i drugi imaju probleme:
„Ekonomski rast i priliv stranog kapitala je verovatno povoljniji kod nas nego u drugim zemljama. Ako nam se smanji priliv stranih direktnih investicija, to bi uticalo na stabilnost dinara, ali ne vidim razlog zašto bi se smanjio“, dodaje Grubišić.
On dodaje da je priliv kapitala tokom prošle godine, kada je, kao i sada, u toku ratu u Ukrajini, priliv kapitala bio veliki, u iznosu od četiri milijarde evra.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je u ekonomiji, po sistemu spojenih sudova, nemoguće samo izgubiti ili samo dobiti.
„Uzmimo za primer ljude koji su uzeli kredite, i da NBS kaže nećemo više da branimo evro, nek se slobodno kotira, i on ode na 135. Ni privreda ni ljudi ne mogu da servisiraju kredite ni u ovom stabilnom kursu dinara, a zamislite kako bi to bilo onda. U kriznim vremenima ne sme ništa da se seče testerom“, ocenjuje profesor Savić.
Po njegovom mišljenju dinar će ostati stabilan i njegovu nestabilnost mogu da izazovu pre događaji u svetskim ekonomijama nego u srpskoj.
„Na jednoj strani izgubiš, na drugoj dobiješ. Ima više argumenata zašto je ovakav fiksni kurs dobar, a sa druge strane zašto je loš. Loš je na dugi rok, jer destimuliše izvoznike, ali suštinski, za većinu građana, ovakav kurs je dobar. Umetnost vođenja ekonomske politike je da tih loših implikacija bude što je moguće manje, a dobrih više“, kaže Savić.
Savić napominje da Srbi pamte i vremena kada se zajedno sa krizom i inflacijom, i dinar sunovraćivao:
„Pretežno je najjači argument da stabilan kurs dinara daje određenu sigurnost i privredi i građanima.“
Inflacija, dodaje, ovog puta nije izazvana u domaćoj ekonomiji, već poremećajem cena u svetu posle pandemije, poremećajima u logistici tokom pandemije, a na sve to se nadovezala kriza sa Ukrajinom, koja je podigla i cene hrane.
„Srbija pruža kvalitetnu infrastrukturu, povoljan gasni aranžman sa Rusima, vrednu i kvalifikovanu radnu snagu za koju stranci ne moraju mnogo da plate, a sve to država prati ozbiljnim subvencijama. Tako da ne postoji velika šansa da odu iz Srbije. Jedino ako njihove matične kompanije budu u problemu, tad se treba plašiti“, dodaje Savić.
Druga je stvar, dodaje Savić, da li je to za Srbiju najbolja opcija jer zemlja ne može da se dugoročno razvija na takav način. Ona prosto mora da osvaja više faze industrijskog razvoja.
„Biće problema, tu nema dileme, ali i najveći kritičari vlasti moraju da kažu da Srbija neočekivano dobro postiže rezultate i činjenica je da u ovim teškim vremenima ne treba mnogo da se žalimo“, dodaje Savić.
„Mi smo zemlja koja je samodovoljna u proizvodnji hrane i ne bi trebalo da bude razloga za rast cena hrane i zamrzavanje cena. Ali opet, nismo izolovano ostrvo, veštačko đubrivo i naftu, na primer, uvozimo iz sveta“, kaže Savić.
Savić ne očekuje da bi priliv stranih investicija mogao da se smanji i da ugrozi stabilnost domaće valute.
„Dođe nam 4,5 milijarde evra od SDI (stranih drektnih investicija), 3,5 milijarde od naših doznaka, možda još neka milijardu koja ne prođe preko NBS (Narodne banke Sribje), tako da smo negde na sedam, osam milijardi, što je više od 10 odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). Od toga se najveći deo promeni u našim bankama, što znači da je priliv stranih sredstava plaćanja i dalje značajnije veći nego što je odliv“.
Savić smatra sa smo mi „ipak ekonomija koja je uhvatila neki kurs, koja se solidno razvija uprkos ovoj krizi“.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Elektroprivreda Srbije danas je isključila struju porodici Durković iz Gadžinog Hana sa sedmoro dece zbog duga od 30.000 dinara. EPS je prema navodima porodice odbio da sačeka sa isključenjem makar do ponede...
Ostalo Srbija Minisitarstvo finansija
Reprezentativni prosvetni sindikati zatražili su od poslaničkih grupa u Skupštini Srbije da ulože amandmane na Predlog zakona o državnom budžetu za 2025. godinu kako bi se sproveo protokol Vlade i sindikata ...
NextSilicon, pionir u oblasti inovacija high performance computing-a (HPC), lansirao je Maverick-2, prvi inteligentni računarski akcelerator na svetu. Ova tehnologija je dizajnirana da omogući vrhunske perfo...
Ključ uspešnog poslovanja nalazi se u internet oglašavanju koje već godinama predstavlja sinonim za razvoj brenda i usluge. Ako Vaš biznis nije vidljiv na internetu, onda je vreme da izgradite svoj imidž u o...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
