Kako Srbija uspešno podnosi inflaciju?

Da li je Srbija prestala da bude jeftina zemlja. Pored toga što je dinar kao valuta i dalje stabilan, cene nam rastu u evrima.

Kako piše portal eKapija, obično točeno pivo u Beogradu sada je tri evra, relativno kratka vožnja taksijem deset, a mesečna kirija za solidan stan do 500 evra.

„Sada se paralelno uz inflaciju dinara dešava i inflacija evra. Znači isto koliko je kod nas povećana inflacija, u dinarskoj zoni, toliko je skočila i u evrozoni. To je taj paritet kupovne moći, ništa se nije promenilo“, kaže za eKapiju Zoran Grubišić, profesor na Bankarskoj akademiji.

Kako dodaje, ako svima paralelno raste inflacija, jer to je sada globalni problem, onda nema problema sa nestabilnim deviznim kursem, u vezi sa valutom ne dešava se ništa specifično u odnosu na druge.

On navodi da dinar može da ostane stabilan, jer i drugi imaju probleme:

„Ekonomski rast i priliv stranog kapitala je verovatno povoljniji kod nas nego u drugim zemljama. Ako nam se smanji priliv stranih direktnih investicija, to bi uticalo na stabilnost dinara, ali ne vidim razlog zašto bi se smanjio“, dodaje Grubišić.

On dodaje da je priliv kapitala tokom prošle godine, kada je, kao i sada, u toku ratu u Ukrajini, priliv kapitala bio veliki, u iznosu od četiri milijarde evra.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da je u ekonomiji, po sistemu spojenih sudova, nemoguće samo izgubiti ili samo dobiti.

„Na jednoj strani izgubiš, na drugoj dobiješ. Ima više argumenata zašto je ovakav fiksni kurs dobar, a sa druge strane zašto je loš. Loš je na dugi rok, jer destimuliše izvoznike, ali suštinski, za većinu građana, ovakav kurs je dobar. Umetnost vođenja ekonomske politike je da tih loših implikacija bude što je moguće manje, a dobrih više“,  kaže Savić.

Savić napominje da Srbi pamte i vremena kada se zajedno sa krizom i inflacijom, i dinar sunovraćivao:

„Pretežno je najjači argument da stabilan kurs dinara daje određenu sigurnost i privredi i građanima.“

Inflacija, dodaje, ovog puta nije izazvana u domaćoj ekonomiji, već poremećajem cena u svetu posle pandemije, poremećajima u logistici tokom pandemije, a na sve to se nadovezala kriza sa Ukrajinom, koja je podigla i cene hrane.

„Mi smo zemlja koja je samodovoljna u proizvodnji hrane i ne bi trebalo da bude razloga za rast cena hrane i zamrzavanje cena. Ali opet, nismo izolovano ostrvo, veštačko đubrivo i naftu, na primer, uvozimo iz sveta“, kaže Savić.

Savić ne očekuje da bi priliv stranih investicija mogao da se smanji i da ugrozi stabilnost domaće valute.

„Dođe nam 4,5 milijarde evra od SDI (stranih drektnih investicija), 3,5 milijarde od naših doznaka, možda još neka milijardu koja ne prođe preko NBS (Narodne banke Sribje), tako da smo negde na sedam, osam milijardi, što je više od 10 odsto BDP-a (bruto domaćeg proizvoda). Od toga se najveći deo promeni u našim bankama, što znači da je priliv stranih sredstava plaćanja i dalje značajnije veći nego što je odliv“.

Savić smatra sa smo mi „ipak ekonomija koja je uhvatila neki kurs, koja se solidno razvija uprkos ovoj krizi“.