Kako su se prale pare u 2019. godini

Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. godini u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu.

Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama. U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje „prljavog novca“ ili aktivnosti poreskih prevara (PDV – u sistemu EU).

Drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.

Uprava ukazuje i na  pranje novca preko fizičkih lica investitora.  Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju. Međutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju građevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje vrši se legalizacija objekata (stanovi) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini). 

U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanm pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa.