U trenutku kada je pre par meseci niški aerodrom ostao bez letova, završena je studija beogradskog Saobraćajnog fakulteta o održivosti vazdušnog saobraćaja.
Kako prenosi RTS, studija još nije zvanično prezentovana, jer grad Niš nije platio tri miliona za njenu izradu. Nadležni kažu da su u studiji sadržani predlozi za rešenje problema, ali i da konačnu odluku o sudbini niškog aerodroma treba da donese država.
Kako izgleda Niš iz vazduha, kako sada stoje stvari, oni koji bi da putuju avionom iz Niša tu sliku neće skoro videti. Ipak, zainteresovanih ima, kažu za RTS u turističkoj agenciji koja se bavi prodajom avio-karata.
„Uglavnom stranke kada dođu smatraju da se agencija iz Niša bavi prodajom avio karata, oni se uvek nadaju da su to letovi iz Niša, s obzirom na to da je do prošle godine bilo letova iz Niša preko kompanija ‘Montenegro erlajnsa'“, kaže Nataša Popović iz Agencije „A1 travel“.
Prvi čovek aerodroma Dragan Bugarinović kaže da aerodrom kao gradsko javno preduzeće, koje se finansira iz sopstvenih prihoda, bez pomoći ne može da opstane.
„Cilj je da mora da postoji podrška, ali ne samo Grada, već i države da bi se aerodrom kroz linije, koje u početku nisu isplative, doveo do toga da održavaju same sebe i da aerodrom od toga može da živi“, kaže Bugarinović za RTS.
U studiji o održivosti među glavnim prednostima niškog aerodroma navedeni su meteo-uslovi, kargo poslovi, ali i slabosti – nedostatak opreme i blizina četiri aerodroma.
Studija je ponudila određene modele održivosti vazdušnog saobraćaja, ali i nadležni u gradu smatraju da bez ozbiljne podrške države niški aerodrom ne može da se razvija.
„Svakako da smo mi od osnivanja kompanije ‘Er Srbija’ i neki period pre toga sa JAT-om imali razgovore i sa predstavnicima Ministarstva saobraćaja i gradonačelnik sa čelnim ljudima u Vladi Republike Srbije i da postoje obećanja da će se u narednom periodu uspostaviti redovan saobraćaj“, kaže Mihajlo Zdravković, gradski većnik zadužen za saobraćaj.
Uz pomoć države davne 1989. godine, recimo, samo do Zagreba sa niškog aerodroma poletelo je 166 aviona, ali je najviše putnika – skromnih 35.000, zabeleženo tek 2006. godine, podseća RTS.
Jednostavno neke stvari ne treba menjati. Knjiga u fizičkom obliku ima dušu i često me ljudi pitaju „zašto ne čuvaš tu knjigu, vidi na šta liči“ a ujedno ne shvataju da vrednost jedne knjige raste što se više primećuje da je korišćena. Ne mislim na materijalnu vrednost, naravno. Knjige imaju dušu, okretanje jedne stranice ipak govori o nečemu. Složićete se, onaj momenat kada zavrorite knjigu nakon što ste je pročitali u vama budi posebnu vrstu osećanja i vrlo često je okrenete da još jednom pogledate korice knjige pre nego što je postavite na policu. loman.boris@gmail.com