Vesti iz zemlje

18.09.2013. 09:23

Politika

Autor: Nova Ekonomija

Kakvu reformu penzionog sistema predlaže MMF?

Međunarodni monetarni fond, čija je delegacija nedavno bila kod nas, ponudio je našoj vladi svoje viđenje moguće reforme PIO fonda.
U toj reformi, kako saznaje Politika, najveća novina izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca – na 65 godina. Sadašnja starosna granica za žene je 60 godina.
Predloženo je, takođe, da se minimalna starosna granica za oba pola poveća sa 58 na 60 godina, tako što bi se 2024-2027. godišnje povećavala za po pola godine. Povećanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina za muškarce i žene postiglo bi se 2023-2026. godine, godišnjim povećanjem za još pola godine. 
MMF-ov predlog reforme penzijskog sistema predviđa i uvođenje penala za prevremeni odlazak u penziju. Za svaku godinu ranijeg odlaska u penziju penzija bi se umanjivala za šest odsto. Istovremeno, kasniji odlazak u penziju – za svaku godinu donosio bi odgovarajući procenat povećanja. Za sada nije precizirano koliko. 
Predlagači smatraju da bi kombinacija izjednačavanja starosne granice odlaska u penziju žena i muškaraca i uvođenje penala donela najveće uštede. 
Stav je stručnjaka MMF-a da je sadašnji penzioni sistem neodrživ. Po njima ciljano smanjivanje učešće penzija sa sadašnjih 13 na 10 odsto u bruto domaćem proizvodu moglo bi se dostići tek 2027. godine. Istovremeno, prosečna penzija bi pala sa zakonskih 60 na 43,3 odsto prosečne plate, što bi, bez sumnje, dovelo do siromašenja tog dela stanovništva. Najviše do 50 odsto prosečne plate. 
U tom slučaju, sadašnja indeksacija penzija, odnosno njihovo povećavanje za procenat rasta potrošačkih cena – plus realan rast BDP-a, pod uslovom da je veći od četiri odsto godišnje – primenjivala bi se samo do 2022. godine. Posle te godine penzije bi se ravnale prema kretanju nominalnih zarada. 
„Osnovna naša primedba je da je u predlogu MMF-a reč samo o promenama parametara, sa dugim rokom do postizanja efekata i, na kraju, sa socijalno neodrživim efektima“, ističe ekonomista Miladin Kovačević. 
“ Zbog toga predlažemo da se izdaci za penzije postepeno izmeštaju iz budžeta time što bi se Fond PIO transformisao u neku vrstu investicionog fonda. Deo sredstava koji mu pripada od privatizacije uložio bi se u imovinu i korporativizaciju u javnom sektoru“. 
Pored toga, Fond PIO bi mogao da računa i na sredstva od gradske rente, kao novog poreskog instrumenta, kojim bi se uvela i nadoknada za zauzeće prostora, a ne samo površine.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. „Srbija kasni sa primenom Akcionog plana za poglavlje 23“! Dobro, ko se ovde pravi lud? Do skoro su nas iz Vlade ubeđivali da je sve urađeno na našoj strani, samo zločesti Kroati podmeću prepreke? Mislim da ovaj gospodin nema razloga da laže.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.