Kamate na evro štednju ostaju niske u narednih nekoliko godina

Kamatne stope na evro štednju na srpskom tržištu, uprkos velikoj konkurenciji među domaćim bankama, ostaće na trenutno niskim nivoima i u naredne dve do tri godine, ocenio je Miloš Zečević, direktor Službe upravljanja aktivom i pasivom u Erste banci Srbija. 

Zečević je u blogu Erste banke   istakao i da su trenutne kamatne stope na evro štednju u Srbiji, iako manje primamljive za štediše nego pre jedne decenije, i dalje na višem nivou nego što je to slučaj u zemljama evrozone. 

Razlog za to je rejting zemlje koji je, iako poboljšan, i dalje ispod investicionog ranga, što sa sobom povlači veće troškove zaduživanja domaćih banka u inostranstvu nego što je slučaj sa bankama evrozone. 

On je ocenio i da postoji prostor za povećanje kamata kod oročenja većih iznosa  zahvaljujući nedavnim izmenana Zakona o osiguranju depozita.

Kako je naveo, do sada su banke bile u obavezi da plaćaju značajnu premiju Agenciji za osiguranje depozita, u iznosu od 0,6% godišnje na ukupan iznos depozita stanovništva, mikro, malih i srednjih preduzeća koje drže u svojim poslovnim knjigama, dok je zapravo samo iznos do 50 hiljada evra bio osiguran. 

Ukoliko npr. klijent kod banke oroči 100 hiljada evra na godinu dana po godišnjoj kamatnoj stopi od 1%, banku to po postojećem zakonu efektivno košta 1,6% jer na ceo iznos depozita mora da plati premiju osiguranja. 

U tekstu se navodi da je izmenama zakona koja će stupiti na snagu  izvršeno usklađivanje sa EU direktivama, pa će banke biti u obavezi da plaćaju premiju za osiguranje depozita samo na iznos koji je zapravo i osiguran, tj. na depozite iznosa do 50 hiljada evra po klijentu. 

„To posledično dovodi do nižih troškova prikupljanja velikih depozita stanovništva i stvara prostor da za deo tih ušteda banke budu spremne da tom segmentu klijenata ponude atraktivnije kamatne stope nego što je do sada bio slučaj”, ocenio je Zečević.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTA JE TO ŠTEDNJA? A ŠTA NIJE ŠTEDNJA?

Zečević procenjuje i da je srpsko tržište daleko od negativnih kamatnih stopa na depozite stanovništva zbog značajno viših kamatnih stopa na domaćem tržištu usled premije rizika zemlje.

Za sada se nemačke banke opredeljuju da negativne kamatne stope (naknade) primenjuju samo na veće iznose depozita stanovništva, uglavnom više od 100 hiljada evra, sa ciljem zaštite standardnih štednih uloga. Slična situacija je i u Švajcarskoj, napisao je Zečević u blogu banke.