Kamate na stambene kredite ograničene već pola godine: Šta to znači za bankarske klijente?

Kamate na stambene kredite su od početka godine ograničene, a nedavno je usvojen i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Prema rečima predstavnika Narodne banke Srbije (NBS), zahvaljujući ovim merama, pored manjih rata kredita, smanjio se broj pozajmica sa kojima se kasni u otplati, a povećana je tražnja za kreditima sa fiksnom kamatom.

“Nedavna odluka Narodne banke Srbije o ograničenju kamatnih stopa, zajedno s novim Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, predstavlja važan korak ka većoj transparentnosti, pravičnosti i sigurnosti na finansijskom tržištu”, navodi NBS na svom sajtu.

Šta to, međutim, znači za bankarske klijente?

Nevena Sokolović, šef Odseka u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka objasnila je, u video snimku objavljenom na sajtu NBS, da su problemi počeli sredinom 2022. godine, od kada je Evropska centralna banka povećala osnovne kamatne stope za 4,5 procentnih poena. I na domaćem tržištu kamate na kredite u evrima tada su porasle.

„NBS je u ambijentu rastućih kamatnih stopa u septembru 2023. godine donela odluku da do kraja 2024. ograniči kamatne stope na stambene kredite, koji su gotovo u potpunosti evroindeksirani. Uvođenjem ograničenja kamatnih stopa, rate na postojeće stambene kredite bile su umanjene između 10 i 25 odsto, što je znatno olakšalo otplatu ovih kredita”, istakla je Sokolović.

Potom, u decembru 2024. godine, usvojena je Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa. Takođe, nedavno je usvojen i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim se, kako se navodi na sajtu NBS, “trajno i sistemski” uređuje ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i kod drugih kreditnih proizvoda.

Kako kaže Sokolović, ove mere imale su za cilj ublažavanje pritiska na korisnike kredita, sprečavanje rasta problematičnih kredita, kao i očuvanje finansijske stabilnosti. Ona je podsetila da je ovim zakonom predviđeno ograničenje kamatnih stopa na postojeće stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom, ali su ograničene kamatne stope i na nove stambene kredite i s promenljivom i s fiksnom kamatnom stopom na 5 odsto, do kraja 2025. godine.

„Zatim, Zakonom je definisano da će u prelaznom periodu tokom 2026. i 2027. godine maksimalna kamatna stopa na stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom biti prosečna ponderisana stopa na stanje tih kredita uvećana za jednu petinu. Za kredite s fiksnom kamatnom stopom uvećava se prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite s fiksnom kamatnom stopom”, istakla je ona.

Sokolović je rekla da će od 2028. godine pomenuto uvećanje iznositi jednu četvrtinu prosečne stope.

„Ovo je, uporedno posmatrano, najuži koridor kod ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite, budući da kod određenih zemalja, koje takođe imaju ograničenje kamata na stambene kredite, to uvećanje iznosi jednu trećinu u odnosu na prosečnu stopu”, kaže Sokolović.

Uvedena je i niža stopa zatezne kamate na novčane obaveze u docnji korisnika – fizičkih lica, koja je za dva procentna poena niža od opšte stope zakonske zatezne kamate, tako da odgovara zbiru referentne kamatne stope NBS, odnosno referentne kamatne stope drugih centralnih banaka za njihove valute i šest procentnih poena.

„Ograničena je i efektivna kamatna stopa na stambene kredite (koja u skladu sa Zakonom ne može biti veća od stope zatezne kamate iz ovog zakona umanjene za 2,5 procentnih poena) i koja, pored nominalne kamatne stope, uključuje i sve dodatne troškove u vezi s kreditom. Uspostavljanjem ograničenja na efektivnu kamatnu stopu onemogućena je naplata dodatnih naknada kojima bi se moglo zaobići ograničenje nominalne kamatne stope”, kaže Sokolović.

Prema njenim rečima, o efektima ovih mera “najbolje govore podaci”.

„Naime, nominalna kamatna stopa na nove stambene kredite u evrima zadržana je na nivou od oko 5 odsto sve do marta 2025. godine (što je poslednji raspoloživ podatak), dok se kamatna stopa na postojeće kredite od septembra 2023. do kraja 2024. kretala na nivou od oko 4,5 a u prvom tromesečju ove godine na nivou od oko pet odsto”, kaže Sokolović.

Kako se navodi na sajtu NBS, da nije uvedeno novo zakonsko rešenje, kamatne stope na postojeće stambene kredite s promenljivom kamatnom stopom automatski bi bile povećane na oko 5,6 do 5,7 odsto.

Ograničenje i za keš kredite

Takođe, Sokolović ističe da se zakonom za gotovinske i potrošačke kredite primenjuje ograničenje definisano u okviru kategorije „ostali krediti”, a maksimalna kamatna stopa za ove kredite utvrđuje se kao prosečna ponderisana kamatna stopa na postojeće kredite uvećana za jednu četvrtinu te stope.

„Maksimalna nominalna kamatna stopa na dinarske gotovinske i potrošačke kredite do 31. maja 2025. godine iznosiće 14,08 odsto. Maksimalna efektivna kamatna stopa trenutno iznosi 15,75 odsto i ova ograničenja nalaze se iznad tekućih tržišnih kamatnih stopa i imaju ulogu zaštite od naplate visokih kamatnih stopa”, kaže Sokolović.

Kod kreditnih kartica trenutno je propisano ograničenje efektivne kamatne stope od 17,75 odsto, dok je u slučaju dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja po tekućem računu definisan nivo kamatne stope od 19,75 procenata. Kamatna stopa na dugovanja po kreditnim karticama u dinarima smanjena sa 22,9 u decembru 2024. na 15,8 odsto u martu 2025. godine. Kamata na dugovanja za prekoračenja po tekućem računu smanjena je sa sa 29,1 na 18,5 odsto.

Sve manje „problematičnih“ kredita

Učešće problematičnih kredita, kod kojih je došlo do kašnjenja u otplati, u ukupnim stambenim kreditima u martu 2025. iznosilo je 1,26 odsto.

Sokolović ističe da su, zahvaljujući ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite, novi krediti postali pristupačniji. Istovremeno, sprečen je potencijalni rast problematičnih kredita

„Ova mera imala je za rezultat i povećanje učešća stambenih kredita s fiksnom stopom, sa oko 18 odst u oktobru 2023. na 37 proenata u martu 2025. godine”, kaže Sokolović.

Na kraju, Sokolović ističe da NBS “ostaje posvećena ostvarivanju svojih osnovnih ciljeva” i po potrebi će preduzimati odgovarajuće mere radi “zaštite korisnika finansijskih usluga i očuvanja životnog standarda građana, čime se posredno doprinosi i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema”.

„Za sada su ispunjeni ciljevi koji su definisani Zakonom, a to su da se banke spreče da naplaćuju previsoke kamatne stope, da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, kao što je to bio slučaj u 2022. i 2023. godini, taj rast bude usporen za korisnike kredita, te da im se ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu i na kraju da se stimuliše kreditiranje uz veće odobravanje stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom”, zaključuje Sokolović.

Profit banaka za tri meseca veći od 400 miliona evra, dve beleže gubitak