Kamatne stope na kredite u dinarima i dalje padaju

Kamatne stope na zajmove u dinarima nastavljaju da padaju, pa se i udeo zaduženja i štednja u domaćoj valuti povećava. To je rezultat snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije koje komercijalne banke prate, ali nedovoljno, veruju stručnjaci.

Nema dužnika koji se raduje pozivu bankara. Osim kada ga obaveštava o manjoj kamati i nižoj mesečnoj rati kredita. Jeftinijom ponudom i u dinarima, komercijalne banke prate trend koji diktira Centralna banka.

NBS je od maja 2013. snizila referentnu kamatnu stopu za sedam i po procentnih poena.

Kamate kod komercijalnih banaka otada su niže, neretko i jednocifrene, a udeo zaduženja građana u dinarima veći je za oko četiri odsto.

Sa stabilnom inflacijom, uz dinarske pozajmice – stres dužnika je manji.

„Sve je veći iznos kredita sa fiksnom kamatnom stopom tako da praktično ne zavisite od kolebanja ni na međunarodnom ni na domaćem tržištu, što sve indirektno ima uticaj na povećanje tražnje za dinarskom valutom i samim tim smanjenje pritiska na devizno tržište“, kaže Petar Sekulić, savetnik guvernera za ekonomska pitanja.

I iznos gotovinskih kredita u dinarima raste, neretko dovoljno da pokrije i kupovinu ili adaptaciju stambenog prostora. Takvih slučajeva ipak nema mnogo.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović kaže da su marže koje banke zaračunavaju i dalje visoke i da će morati da ih smanjuju pošto će se smanjivati kamatne stope.

„Marža je padala, vi imate da na kamatu utiče euribor koji je negativan, a marža je bila pet odsto, sada je četiri odsto. Znači ona pada, a ono što je jako bitno jeste da se prati tržišni trend“, kaže Vladimir Krulj, predsednik IO Komercijalne banke.

„Banke osim referentne kamatne stope uvažavaju i rizik koji gotovinski krediti sobom izvesno nose i određene operativne troškove i to je nešto što sprečava dalji pad kamatne stope a ono što će doprineti padu kamatnih stopa je konkurencja banaka“, kaže Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke.

Trendu većeg udela dinarskih kredita, kumovalo je i slabije zaduživanje privrede.

„Problem je što su krediti kod privrede manje više iscrpljeni i banke se susreću sa problemom davanja novih kredita novim klijentima kvalifikovanim da ih uzmu a kojih je sve manje“, kaže profesor Musabegović.

Osim što uzimaju dinarske kredite, građani sve više i štede u dinarima. Trenutno je udeo dinarske štednje stanovištva oko 14 procenata, privrede više od polovine.