Zadržavanje na graničnim prelazima ka EU traje i do deset sati, a kolone kamiona su često kilometarske. To uključuje i dodatne troškove za kompanije koje se bave prevozom tereta, a smanjenje čekanja bi prema proceni Svetske banke moglo da poveća BDP Srbije u srednjem roku.
Prema izveštaju Svetske banke, kako je naveo Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS Aleksandar Radovanović, ukoliko bi se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skratilo za tri sata, BDP bi mogao da poraste za čak triodsto, u srednjem roku, preneo je Euronjuz.
Radovanović navodi da vremenski gubici generišu dodatne finansijske troškove za kompanije, te se zbog usporenih i otežanih tokova snabdevanja i direktnih troškova transportnog sektora značajno smanjuje konkurentnost proizvoda.
Radovanović ističe da sve to otežava kompanijama planiranje vožnje, zaliha, dinamiku proizvodnje.
U Upravi carina kažu da prosečno vreme zadržavanja kamiona na izlaznim terminalima graničnih prelaza sa srpske strane varira i uslovljeno je pre svega dinamikom rada graničnih službi susednih zemalja, kao i brojem kamiona, naročito onih u tranzitu.
Na „Horgošu“ je 2023. godine evidentirano 10.000 kamiona više nego 2022. godine.
U Upravi carina navode da se taj trend nastavlja i u 2024. godini.
U Upravi carina navode da do zadržavanja teretnih vozila na izlazu iz Srbije najčešće dolazi zbog toga što granica funkcioniše kao sistem spojenih sudova, pa se svako dešavanje na jednoj strani, odmah odražava na drugu.
„Najbolji primer za to je zadržavanje uslovljeno usporenim radom pograničnih organa susednih zemalja koje su deo EU. Na tim prelazima pregled teretnih vozila je detaljan zbog suzbijanja ilegalnih migracija što je za EU zemlje prioritet“, navode u Upravi carina.
Koliko traju carinske procedure?
U Upravi carina navode da su najopterećeniji veliki granični prelazi poput Horgoša, Batrovaca, Gradine i Preševa, koji su na ruti turskih, bugarskih, grčkih i severnomakedonskih prevoznika.
„Vreme neophodno za sprovođenje carinskih procedura na graničnim prelazima kreće se u intervalu od 6 pa do 30-ak minuta“, kažu u Upravi carina.
Dodaju i da su sami vozači svedoci da primera radi na graničnom prelazu Batrovci carinska procedura ne traje više od nekoliko minuta.
Kako se dodaje, ima i drugih razloga, ukoliko, na primer, dođe do neke nezgode na jednom prelazu, to se automatski odražava na stanje na drugom, jer dolazi do preusmeravanja saobraćaja, a tu je i zabrana kretanja kamiona vikendom u nekim zemljama.
Radovanović kaže da dodatni problem predstavlja veliki broj kamiona koji dolazi bez carinskih obeležja, a sve radi izbegavanja plaćanja kazne na teritoriji EU ukoliko se u tovarnom prostoru pronađu migranti.
„To značajno usporava proceduru, s obzirom na to da se vrši dodatna kontrola robe“, rekao je Radovanović.Prema njegovim rečima, osnovni razlozi za zadržavanje teretnih motornih vozila je usporen rad graničnih organa EU koji vrše pojačanu ulaznu kontrolu, s obzirom na to da se radi o spoljnjoj granici EU.
On kaže da je zbog povećane privredne aktivnosti sve veći broj domaćih i stranih prevoznika koji saobraćaju na ovim putnim pravcima.
Radovanović smatra da bi uspostavlјanjem zajedničkih kontrola ili integrisanih graničnih prelaza sa EU na najfrekventnijim tačkama doprinelo rešavanju problema dugog čekanja na izlazu iz Srbije.
Nova pravila za carinu od Nove godine, produžen rok garancija