„Kažnjavanje građana ne bi očistilo Srbiju“

Građani za zagađenje najviše krive sami sebe i podeljeni su u stavu da su za te probleme odgovorni zajedno sa državnim institucijama, pokazuje istraživanje koje je sprovela Organizacija za političku ekologiju Polekol. Manji broj građana smatra da je za zagađenje odgovorna industrija.

Većina građana koji su učestvovali u anketi smatra da u Srbiji prostoje tri područja ekologije na kojima treba delovati: zagađenje vode, vazduha i problemi sa deponijama, napominje Iva Marković iz Polekola, poznatijeg kao „Pravo na vodu“.

Prema njenom mišljenju kod građana koji prate medije sa nacionalnom frekvencijom ustalilo se uverenje da su za zagađenje sami odgovorni, kao i da je ono posledica industrijskog razvoja. To kako dodaje spada u „narativ“ vladajuće strukture u Srbiji koji su prihvatili upravo ti mediji naglašavajući da će ekološke probleme rešiti drakonsko kažnjavanje građana.

Marković ocenjuje da iskustva skandinavskih zemalja, poznatih po brizi za životnu sredinu, govore suprotno od toga: zagađenje se rešava jasnom strategijom razvoja reciklažne industrije, kao i energetskom tranzicijom na čistija goriva koju podstiče država.

Prema istom istraživanju veoma malo građana veruje da Srbija dobro upravlja vodnim resursima, a deo se protivi njihovoj privatizaciji. Polekol je danas kako dodaje Marković, predao potpise za privatizaciju Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Građani svesni da je bolje ulagati u sprečavanje zagađenja, nego otklanjati njegove posledice, pogotovu u vezi sa poplavama koje lako mogu da odnesu ljudske žrtve.

„Pomalo me je iznenadilo da građani imaju više poverenja u ekološke organizacije nego u državne institucije. Tužna slika našeg društva je da se građani o zagađenju informišu putem društvenih mreža i ličnim kontaktom sa pozanicima“, naglašava predstavnica Polekola.

Ona je navela primer Zrenjanina i okolnih mesta koji već 18 godina nemaju zdravu vodu za piće. Kaže da su građani tamo verovali da privatna kompanija može da upravlja fabrikom vode. Međutim, to se ubrzo pokazalo kao netačno jer fabrika i dalje nije u funkciji zbog brojnih afera i požara i eksplozije koji su se dogodili prošle godine.

Predstavnica Polekola kaže da su građani spremni da se aktiviraju u cilju zaštite životne sredine, kao i da peticije ističu kao nešto što bi najviše podržali.

Vujo Ilić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju naveo je da prema urađenoj anketi građani u Beogradu gaje najviše nepoverenje prema institucijama i najspremniji su da zbog ekoloških problema organizuju proteste. Kako je dodao, ljudi koji najviše veruju ekološkim organizacijama, po pravilu imaju viši stepen obrazovanja.

„ODGOVORNOST JE NA INSTITUCIJAMA“

Dina Đorđević, iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) ocenjuje da su građani dobro informisani o razlozima zagađenja, barem što se tiče poplava za koje često okrivljuju klimatske promene, koje su posledica zagađenja.

Građani dosta dele infomacije, posebno u gradovima sa zagađenjem, ili u mestima gde se grade mini-hidroelektrane (MHE). Uglavnom upiru prst na institucije, kada su pominjali kompaniju Rio Tinto, govorili su o institucijama i primeni zakona:

„Građani u Boru govore zašto inspekcija ne zatvori kompaniju Ziđin (koja zagađuje životnu sredinu). U medijima ima dosta pogrešno prenetih informacija, najpoznatija je da je ‘Beograd nazagađeniji grad u svetu tog i tog dana'“, kaže predstavnica CINS-a.

Prema njenim rečima, stručnjaci sa Fizičkog instituta objasnili su da u pogledu aerozagađenja Beograd ne može da se u isto vreme poredi sa gradovima koji imaju isti taj problem, ako nalaze se u različitim vremenskim zonama.

„Drugim rečima, pogrešno je reći da je određenog dana bio zagađeniji od Pekinga, gde je u tom trenutku noć i nema previše zagađenja“.