Kina: Decenija propuštenih šansi na Zapadnom Balkanu

Izuzev Srbije, u kojoj uživa veliki ugled, Kina u regionu Zapadnog Balkana ima neujednačen ekonomski angažman i nije zainteresovana za grinfild investicije koje su dugoročnije i imaju veći društveni uticaj, navodi u autorskom tekstu za Evropski savet za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations) analtičar Vladimir Šopov.

Lokalne elite i javnost u državama regiona sve više primećuju nedostatak sistematičnog ekonomskog angažmana Kine, zbog čega sve češće izbegavaju saradnju sa Pekingom.

„Obećanja o većoj ekonomskoj pomoći za države Zapadnog Balkana nisu se ostvarila, a Kina je stekla reputaciju moćne zemlje koja daje zajmove sa, u ekonomskim smislu, nesigurnim i upitnim namerama. Ako se tako nastavi, lokalnim akterima će biti sve teže da sprovode programe razvoja sa tom zemljom kao glavnim partnerom“, smatra Šopov i dodaje da se očekuje „kraj velikih očekivanjima“, kada je u pitanju kineski uticaj.  

„Štaviše, kao što se vidi u raznim anketama, javnost u regionu sve češće vidi zajednički angažman Pekinga i lokalnih elita kao nešto od čega korist imaju samo političari i od male je važnosti za širi ekonomski i društveni razvoj“, smatra ovaj analitičar.

Prema njegovom mišljenju, većina analitičara u oceni kineskog uticaja se fokusirala na političke dimenzije uslovljavanja Pekinga prilikom ugovaranja poslova.

Iako je i to važno, Šopov smatra da su analitičari često tražili činjenice na pogrešnim mestima, jer je Kina nastavila da širi svoj uticaj primenivši „politiku ometenog razvoja“.

Jedan od primera takvog razvoja su ulaganja u infrastrukturu, koja Kini, kako se pokazalo, osiguravaju uticaj na razvoj neke zemlje. Kao primer izdvaja infrastrukturne projekte u Crnoj Gori.

„Na primer, postoje nagovštaji da ugovor za izgradnju auto-puta Bar-Boljare u sadrži odredbe koje propisuju da bi neispunjavanje nekih obaveza rezultiralo time da Kina postane vlasnik Luke Bar. Kada kinesko uslovljavanje postane očigledno, kontekst saradnje postaje mnogo jasniji i skuplji“, ocenjuje Šapov.

„Za Kinu su dodatnu olakšavajuću okolnost predstavljale razlike u regionalnom razvoju, loše upravljanje lokalnih vlasti i njihova korumpiranost. Imajući sve to u vidu, Kina bi na proteklu deceniju mogla da posmatra kao na dekadu propuštenih šansi“.

Kina je, prema Šopovljevom mišljenju, zapravo sama sebi ograničila manevarski prostor. Njeni predstavnici su bili zainteresovani za saradnju samo sa pojedincima i funkcionerima država, a ne sa institucijama. To, dodaje, nije održivo na duže staze, prednost koju je Peking imao u početku bila je rezultat okolnosti, koje se sada, menjaju.

„Zapad je prisutniji na Zapadnom Balkanu zahvaljujući integraciji zemalja tog regiona u NATO i EU, što rezultira važnim posedicama po širenje kineskog uticaja, uprkos stalnoj geopolitičkoj nesigurnosti. To je očigledno u nedavnom neuspehu Kine u naporima da se učvrsti duž obale Jadrana, u Albaniji i Crnoj Gori i u 5G mrežama u Bosni i Hercegovini i Albaniji“, naglašava Šapov. 

„Neprekidne promene u međunarodnim poslovima, novo angažovanje SAD-a na Zapadnom Balkanu i ubrzano pogoršavanje odnosa između EU i Kine u kontekstu pandemije COVID-19, menjaju regionalni kontekst iz dana u dan“, zaključuje Šopov dodavši da će se Kina svakako suočiti sa preprekama u širenju svog uticaja.