Vesti iz zemlje

24.08.2022. 17:34

Katarina Baletić

Autor: Nova Ekonomija

Kineska kompanija CRBC zainteresovana za rudnike i obnovljive izvore u Srbiji

Foto: PxHere

Kompanija „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC) zainteresovana je za projekte u izgradnji energetske infrastrukture, posebno kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kažu za Novu ekonomiju iz Ministarstva energetike i rudarstva.

„Kada je reč o saradnji u sektoru rudarstva, kompanija je iskazala interesovanje u razvoju tehnologije i opreme i komercijalnoj saradnji sa potencijalnim investitorima“, navodi se u pisanom odgovoru našem portalu.

Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnici kompanije CRBC su ove nedelje organizovali sastanak na kome su razgovarali o mogućnostima saradnje na zajedničkim projektima u energetskom i rudarskom sektoru.

„Na sastanku je bilo reči i o mogućnosti potpisivanja memoranduma o razumevanju između Ministarstva i kompanije i unapređenju saradnje u energetskom i rudarskom sektoru“, navode iz Ministarstva.

CRBC u Srbiji radi na projektu „Čista Srbija“, izgradnji Fruškogorskoj koridora, kao i deonici autoputa od Požege prema Crnoj Gori.

Kineska kompanija je sve ove poslove dobila direktno, na osnovu međudržavnih projekata, o čemu je pisala i organizacija Transparentnost Srbija.

Resavica prošle godine dobila duplo više subvencija

Na sastanku i o rudniku Kovin

U saopštenju koje se odnosi na rezultate sastanka navodi se da je Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike govorio o velikim potencijalima solarne energije u Srbiji, kao i o rudniku u Kovinu.

„Posebno bismo istakli mogućnosti konstruisanja solarnih elektrana na krovovima skladišta, industrijskih i sportskih hala, izgradnju solarnih elektrana na tlu u devastiranim područjima, kao i plutajuće solare na jezerima. Kada je reč o ležištu uglja Kovin, ono raspolaže sa 200 miliona tona i mogućnosti eksploatacije su velike“, rekao je Lakićević.

Iz Ministarstva odgovaraju da, kada je reč o ležištu uglja Kovin, kompanija Energetski Kompleks na prostoru Ležišta Kovin (polja A i B), odnosno Velikog Kovina, overila rezerve uglja u količini od 266 miliona tona.

„Trenutno se projekat nalazi u statusu zadržavanja prava na istraživanje u cilju pripreme dokumentacije (studija izvodljivosti, u toku je postupak dobijanja obima i sadržaja Studije o proceni uticaja podvodne eksploatacije na životnu sredinu i dr.) za dobijanje eksploatacionog polja“, piše u odgovoru Novoj ekonomiji.

Pojašnjavaju da će od rezulatata Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zavisiti i to da li će doći do ekploatacije uglja.

„Takođe, Srbija je u procesu usvajanja Integrisanog plana za klimu i energetiku do 2030, sa vizijom do 2050. godine, koji je najvažniji dokument u oblasti energetike i koji podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto“, odgovara Ministarstvo.

To znači, dodaju, da rade na tome da promene način na koji se proizvodi energija i da polako izlađu iz „prljavih tehnologija i fosilnih goriva“.

U Stategiji razvoja energetike Srbije do 2025. godine se navodi da kapacitet Kovinskog basena može da omogući kontinualno snabdevanje termo-kapaciteta snage od oko 700 MW, ali da to zahteva investiciju u rudarskom sektoru od oko 500 miliona evra.

Rudnik Kovin je 2005. godine izvdojen iz Elektroprivrede Srbije. Poslovao je do 2007. godine kada je Vlada donela odluku o rpivatizaciji. Rudnik je te godine prodat preduzeću Kornikom iz Bugarske. Agencija za privatizaciju je 2010. godine raskinula ugovor o prodaji. Nakon raskida privatizacije, preduzeće je ušlo u restruktuiranje.

U izveštaju o poslovanju navodi se Rudnik Kovin više nema zaostalih obaveza iz perioda privatizacije.

„U pogledu zaliha gotovih proizvoda, 2020. godinu smo završili sa 9.270 tona uglja“, navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju.

Pre devet godina ministarska energetike Zorana Mihajlović izjavila je da postoje zainteresovani investitori za gradnju termoelektrane u Kovinu vredne između 500 i 700 mil EUR, a četiri godine kasnije predstavnici kineskih kompanija China Huadian Hong Kong Company Limited (CHDHK) i Tianjin Dredging Corporation (CCCC TDC), Energetskog Kompleksa iz Beograda i Naftne industrije Srbije izjavili su da su spremni da „ubrzanom dinamikom nastave realizaciju projekta energetskog kompleksa Kovin“, piše eKapija.

Rajevi za kinesku prljavu tehnologiju

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.