Vesti iz zemlje

12.06.2017. 09:51

RTS

Autor: Nova Ekonomija

Kinesko brzorastuće drvo Paulovnija sve popularnije za uzgoj u Srbiji

Uzgajanje paulovnije – brzorastućeg drveta poreklom iz Kine, poslednjih godina sve je popularnije na našim prostorima. Oni koji su odlučili da posade, kako kažu, „drvo budućnosti“ veruju u profit, iako još nema konkretne zarade.

Kinesko drvo odomaćilo se i u Šumadiji – u Nikšiću nadomak Kragujevca. Tamo je na četiri hektara zemlje Bratislav Cvejić zasadio 2.500 stabala paulovnije.

„Naleteo sam na stablo koje je imalo preko osam godina i nisam mogao da ga obuhvatim“, priča Bratislav.

Sadnice su na ovu njivu stigle iz susednog mesta – Markovca. Tamo se, osim uzgajanjem, bave i rasađivanjem paulovnije – drveta koje za deceniju dostigne visinu od 18 metara.

„Kada su se pojavili 2012. ili 2013. godine neki hibridi ja sam došao na ideju da pošumim svoje zasade. Uvezao sam iz Mađarske prvi zasad, prvi kontigent, i video da to lepo funkcioniše“, priča Željko Spasojević iz rasadnika paulovnije Planto.

Za kubni metar bukove industrijske građe potrebno je da drvo raste od 50 do 60 godina. Kubik građe od paulovnije, kažu, dobija se već posle osam do deset godina.

„I ako ide u ogrevno drvo može da da prinos 100 evra za osam godina, a to nije malo jer obična šuma ovu debljinu postigne za nekih pet do šest. A ovo stablo je staro svega pet do šest meseci“, objašnjava Batislav Cvejić.

Željko Spasojević ističe da je računica jednostavna. 

„Sedamsto komada po hektaru: Sedamsto puta sto – jedna veoma impresivna suma. Zbog čega – zato što neko drvo raste. Verujte, nama je to jedna velika motivacija“, naglašava Spasojević.

Ne postoje istraživanja koje bi nove biljne vrste trebalo gajiti na našim prostorima. Zato su poslednjih godina, noviteti koji stižu neretko kratkog daha, smatraju stručnjaci.

„U Srbiji ne postoji, nažalost, izvršena rejonizacija biljne proizvodnje, pa takođe nema to urađeno ni kada je u pitanju šumsko rastinje. Vi danas imate da se u Vojvodini intenzivno gaje sorte malina, da se gaji i aronija“, ističe agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Zoran Berbatović iz Udruženja za šumarstvo i preradu drveta Privredne komore Srbije kaže da je retka pojava da se od neke vrste drveta koje nije od ranije prisutno na našem tržištu rade plantaže.

„Sada je topola jako interesantna zbog proizvodnje gajbica za voće, tako da se prave plantaže topole koja nekada nije bila tražena“, kaće Berbatović.

A da li će paulovnija pronaći mesto na tržištu, u drvnoj ili nekoj drugoj industriji, videćemo za tri godine, kada bi trebalo da se poseku prva stabla.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.