Knežević: Srbiju može da izvuče samo domaća privreda, a ne stranci

Rast plata u privatnom sektoru od 9,2 odsto rast industrijske proizvodnje 11 odsto, jesu pokazatelji koji ohrabruju. Ipak, privrednici su i dalje nezadovoljni uslovima u kojima posluju i poručuju da se malo toga promenilo da bi im pomoglo u rastu i zapošljavanju.

Kako kaže vlasnik kompanije Modus, Milan Knežević, vlada bi morala da sprovede ono što privrednici predlažu već 10 godina.

Prema njegovim rečima, preduzetnici traže da im se ukine 147 parafiskalnih nameta, da im se vrati poreski kredit na investicije, jer je Srbija jedina zemlja na svetu koja oporezuje investicije.

Privrednici traže i da se na minimum svede crno tržište i siva ekonomija, kao i da preduzetnike, kao ljude koji se samozapošljavaju, oslobode poreza dve do tri godine, sačekaju na 20.000 ili 30.000 evra realizacije, pa da ih onda oporezuju, kako se to radi u SAD i razvijenom svetu.

Knežević kaže da on ne bi preporučio nikome da se upusti u pokretanje malog biznisa i podsticaje koje nudi vlada poredi sa pozivanjem putnika na torpedovani brod. 

Nemoguće je izvršiti fiskalnu konsolidaciju, kaže Kneževič, a da ona nema enormne posledice na privredu:

„Mi imamo dobre pokazatelje u prvom kvartalu 2016. ali su oni su rezultat dve okolnosti. Jedna je da imamo niske statističke baze za prvi kvartal 2014. godine, a druga je da od 126.262 registrovana preduzeća, 30.860 nije obuhvaćeno analizama poslovanja, i to onih koji su u negativnim trendovima“.

Knežević naglašava da je Srbija u 2014. imala pad BDP-a od 1,8 odsto, u 2015. godini rast od 0,7 odsto, i ove godine se prognozira rast od 2,5 odsto BDP-a, što znači da je za tri godine postignut rast od 1,1 odsto, on se pita da li su to cifre kojima se treba hvaliti.

Kada je reč o stranim investicijama, od ukupnih subvencija 75 odsto dobili su strani investitori, a 25 odsto domaći privrednici.

Knežević kaže da je prihod budžeta od toga je 12 posto poreza na dohodak, što znači da se takve subvencije isplate državi za 16 godina. Te subvencije ne utiču na rast BDP-a, naglašava Knežević i navodi da raste izvoz, ali da su to poslovi koji funkcionišu po principu protočnog bojlera: sve uvezete, doradite sa radnom snagom plaćenom 20 hiljada dinara mesečno i onda sve izvezete.

Subvencije strancima neće doneti ozdravljenje privrede. Kako kaže, Srbiju može da izvuče samo domaća privreda, pod uslovom da joj se jednom da mesto koje treba da ima, i ponude nova zakonska rešenja za njeno poslovanje.