Ko kontroliše kozmetiku koju kupujemo?

Kakvog su kvaliteta kozmetički proizvodi koje kupujemo? Ko ih kontroliše i na koji način? Ovo su pitanja koja muče sve one koji vode računa o tome šta nanose na kožu i koji žele da znaju i informišu se kako to kozmetika utiče na naše zdravlje.

Od 11. aprila 2023. počeo je sa primenom Pravilnik o kozmetičkim proizvodima.

Ovaj pravilnik donet 2019. zajedno sa Zakonom o predmetima opšte upotrebe praktično je izjednačio i uskladio zakonske propise u EU i Srbiji.

Za potrošače ovo znači sigurnost u kvalitet i ispravnost proizvoda koje kupuju i koriste, dok za proizvođače znači dodatan trošak i velike izdatke kako bi svoje proizvode uskladili sa ovim zakonom i pravilnikom.

U privrednoj komori Srbije je ovim povodom održana edukacija pod nazivom ”Kozmetički proizvodi – izazovi u primeni nove regulative” čiji je cilj bio da upozna proizvođače i distributere kozmetičkih proizvoda bliže sa potrebnom dokumentacijom ali i načinom vršenja inspekcijskog nadzora koji je uveliko počeo.

Akcenat edukacije je stavljen na izradu izveštaja o proceni bezbednosti kozmetičkog proizvoda kao i na prava i obaveze u postupku inspekcijskog nadzora.

Novi Pravilnik donosi mnogo izazova i sa jedne i sa druge strane. Za proizvođače to su prvenstveno novčani izdaci, zatim odabir procenitelja bezbednosti i kreiranje PIF fajlova (dosije kozmetičkog proizvoda)

Za inspektore je veliki izazov odakle krenuti i na koji način pristupiti svemu s obzirom da je inspektora malo a kozmetičkih proizvoda sve više.

Olakšavajuća okolnost je to što je Ministarstvo zdravlja dalo ček liste prema kojima se vrši nadzor nad subjektima/proizvođačima tako da svi imaju orijentaciju koji su uslovi neophodni da bi proizvodnja i plasiranje proizvoda bili u skladu sa zakonom.

Na edukaciji je bilo reči o savetodavnoj i preventivnoj ulozi  inspektora koji pre izricanja bilo kakvih  kazni izriče preventivne mere kojima subjekt/proizvođač/distributer sprečava ili otklanja štetne posledice i obezbeđuje zakonitost poslovanja.

Prilikom nadzora inspektor svrstava subjekt u različite kategorije rizika na osnovu čega se dalje vrše kontrole u skladu sa godišnjim planom nadzora koji se može naći na sajtu Ministarstva zdravlja. Svaki proizvođač može na sajtu Ministarstva zdravlja pronaći ček liste i samostalno proceniti i proveriti zakonitost svog poslovanja.

Posebno je istaknuto je da ovaj zakon važi i za registrovane i neregistrovane proizvođače, kao i za one koji svoje proizvode prodaju isključivo putem internet.

Što znači da će se vršiti provera i kozmetičkih proizvoda koji se prodaju putem društvenih mreža.

Svaki proizvod mora biti usklađen, posedovati dosije o bezbednosti, izveštaj procene bezbednosti i mora biti propisno deklarisan.

Kontrola se vrši u skladu sa godišnjim planom koje predviđa Ministarstvo zdravlja, u slučaju uočenih nepravilnosti, prijave potrošača.

Novina ovog zakona je i odgovorno lice koje je dužno da celokupnu dokumentaciju čuva deset godina od plasiranja na tržište poslednje serije proizvoda. Odgovorno lice je zaduženo za komunikaciju sa inspekcijom i dostavljanje neophodne dokumentacije.

Kako bi finansijski pomogli proizvođačima i podstakli ih da se usklade sa zakonskim propisima, Razvojna agencija je kroz projekte omogućila refundaciju određenog dela sredstava do 40 %.

Ovo je odlična mogućnost za proizvođače, mada sam konkurs pogoduje najviše velikim proizvođima. Mali proizvođači i oni koji su svoj posao tek započeli teško da mogu ispuniti uslove konkursa.

Najbitnije je da je proces transformacije tržišta kozmetičkih proizvoda počeo.

Prilagođavanje će svakako trajati dugo, možda čak i nekoliko godina. Pravilnik će se usklađivati sa svim promenama koje se budu dešavale i u EU.

Nadamo se da će sve promene pomoći da potrošači dođu do bezbednijih i kvalitetnijih kozmetičkih proizvoda.

Na sajtu MNS Centra možete naći više podataka o načinu plasiranja proizvoda na tržište.