Ko nas više „voli“ u koroni: Peking ili Moskva

U Srbiji, zemlji kandidatu za ulazak u EU koja se poslednjih godina udvarala i Moskvi i Pekingu, jako je vidljiv presek konkurentnih „korona virus diplomatija“, piše Gardijan.

Kako se ubrzava pandemija korona virusa, vodeći igrači gledaju kako da upotrebe „meku moć“ i „pomoć“ da ispune svoje spoljnopolitičke ciljeve, piše britanski list u članku pod naslovom „Kako se korona virus diplomatijom Rusija, Kina i EU takmiče za naklonost Srbije.

EU time pokušava da dokaže da priče o evropskim vrednostima i solidarnosti nisu samo prazne priče, za Kinu to je promena narativa da predstavi zemlju kao rešenje za korona virus, ne njegov uzrok, navodi list. Rusija koristi skromnije resurse sa maksimumom efekata, sa ruskim vojnim vozilima koja se kreću kroz Italiju ili avionom punim opreme poslatim u SAD koji je delimično proizvela kompanija pod sankcijama. 

Amerikanci, usredsredjeni na sebe pod administracijom Donalda Trampa, u velikoj su meri odsutni iz igre korona virus diplomatije, navodi list.

Kako piše Gardijan, prvo su Kinezi došli u Beograd sa avionima punim opreme i šest medicinskih stručnjaka da pomognu da se koordiniše nacionalna politika za suzbijanje širenja korona virusa, predsednik Srbije pun emocija poljubio je kinesku zastavu iz zahvalnosti i kritikovao Evropu zbog nedostatka pomoći.

Zatim su došli Rusi koji su avionom dopremili manje važne ali ipak dobrodošle resurse vojnim avionima uz veliku medijsku propraćenost. Konačno su došli Evropljani ukazujući da su tu bili sve vreme i da su znatno više sredstava dali nego Rusija i Kina zajedno.

U Srbiji je, navodi list, sve počelo 15. marta kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica EK Ursula fon der Lajen u saopštenju nagovestila zabranu izvoza medicinske opreme iz EU bloka, što je razbesnelo Vučića i izazvalo njegove emotivne kritike upućene Uniji.

Vučić je rekao da evropska solidarnost ne postoji da je to bajka i da je poslao pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to su Kinezi. On je od Kine tražio materijal, opremu i savete za borbu protiv pandemije i ubrzo zatim avion je sleteo u Beograd.

Jedan evropski diplomata na službi u Beogradu rekao je da to nije baš nešto što bi želeli da čuju od vlade koja tvrdi da radi sve što može da udje u EU. Medjutim, kako ukazuje Gardijan, bilo je kritika i u Španiji i Italiji oko nedostatka koordinisanog evropskog odgovora na korona virus, a za one koji su van bloka kao što je Srbija to odbijanje se osetilo još snažnije.

Kina je rado uskočila u taj prostor, navodi Gardijan. Srpski zvaničnici kažu da kineski stručnjaci koji su ostali u zemlji sada vode vladinu politiku odgovora na korona virus. Za razliku od većine u Evropi Srbija sledi kineski model izolacije čak blagih slučajeva korona virusa u velikim privremenim bolnicama, radije nego da poveri ljudima da se samoizoluju.

Kinezi su preporučili i karantin tipa onog primenjenog u Vuhanu, rekao je jedan srpski zvaničnik, ali to je bilo odbačeno zato što srpska javnost to ne bi prihvatila, ali je zato uveden strogi policijski čas i pun karantin za starije.

Obećano masovno testiranje još nije razradjeno i ima izveštaja da je procedura testiranja haotična, piše Gardijan, medjutim, kako navodi, srpski zvaničnici se nadaju da će rana primena strogih kineskih mera značiti da će zemlja izbeći epidemiju velikih razmera kao onu vidjenu u zapadnoevropskim zemljama.

Rusija je, ukazuje list, takodje poslala pomoć uglavnom u obliku rastvora za dezinfekciju za bolnice i ulaze stambenih zgrada. U Moskvi opozicija se žali da Kremlj šalje opremu u inostranstvo radi propagandnih poena dok lekari kod kuće nemaju osnovne stvari. U Srbiji pomoć je dobrodošla, mada se ima osećaj da je pompa oko isporuka možda preuveličana u odnosu na njenu pravu korist.

Od Vučićevog ispada, EU takodje radi na tome da pokaže kako je pomogla Srbiji. Delegacija EU je ukazala da je dato više od 200 miliona evra u poklonima i preko 250 miliona evra u zajmovima da se pomogne medicinskim objektima poslednje dve decenije. Laboratorija koju je finansirala EU, preusmerena je za potrebe laboratorije za testiranje na korona virus. Dodatnih 93 miliona evra je EU obećala u kratkoročnom i srednjoročnom periodu u borbi protiv korona virusa i njegovih posledica.