Ko su najveći dobitinici, a ko najveći gubitnici budžeta za 2024?

Najveći dobitnici budžeta zaa 2024. godinu su penzioneri, dok su najveći gubitnici zaposleni u javnom sektoru preko čijih leđa će morati da „puknu“ uštede zbog značajnog rasta kamata i penzija, kao zahteva MMF da se smanji deficit, pokazuje analiza Nove ekonomije. 

Podsećamo, penzioneri su već dobili vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto a u januaru 2024. će dobiti i dodatno povećanje od 14,6 odsto. Nije nikakva tajna da su penzioneri „ključni“ birači Aleksandra Vučića.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Činjenica je da su u uslovima visoke inflacije oni i najviše pogođeni, jer su im penzije osnovni izvor prihoda jer samo manji broj penzionera može da radi dodatne poslove ili ima druge prihode.

Povećanje penzija iznad rasta primanja u javnom sektoru počelo je još 2022.

Tada je država mogla da dodatno uveća penzije ne samo usled povećane uplate doprinosa zbog veće zaposlenosti i rasta zarada, već i zbog povećane smrtnosti penzionera.

Za dve godine, najviše usled korone, broj korisnika penzija smanjen je za nešto više od 60.000, što je stvorilo prostor da se, bez povećanja poreskih davanja, penzije povećaju iznad okvira koje predviđa tzv. švajcarska formula.

Koliko su penzioneri bitni kao potencijalni birači za Aleksandra Vučića pokazuje da je najavio da će dobiti po 20.000 dinara neposredno pre decembarskih izbora.

Plate zbog kojih se beži iz javnog sektora

Stradao je javni sektor; svi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dobiće povećanje primanja od svega 10 odsto.

To je ispod prosečnog nivoa inflacije u ovog godini za koju Vlada očekuje da bude u proseku 12,5 odsto.

Pad realnih zarada u javnom sektoru će biti 2,5 procenata, izuzev zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i zdravstvenih radnika sa srednjom školom koji su u septembru dobili vanrednu povišicu od 5,5 odsto, pa će oni nekako isplivati sa blagim rastom realnih zarada.

Poniženje ljudi koji rade u javnom sektoru još je veće kada se uzme u obzir da je Vlada odlučila da se od januara poveća minimalac za čak 17,8 odsto, što je iznad zbira rasta inflacije (12,5%) i BDP-a (2,5%), čime se dodatno i ugrožava konkurentnost privrede i indirektno podstiče inflacija.

Još teža posledica ovako visokog rasta minimalca u odnosu na plate u javnom sektoru je uravnilovka.

Smanjuje se razlika u zaradama zaposlenih sa visokom spremom i nekvalifikovanih radnika u javnom sektoru.

U januaru nekvalifikovani radnik će primiti minimalnu zaradu od 47.000 dinara, a fakultetski obrazovani kadrovi će primiti oko 90.000 dinara. Takva (loša) praksa počela je i ranije. U januaru 2023. minimalac je povećan za 14,3 odsto, dok su plate u javnoj upravi povećane za 12,5.

Ovakva politika zarada u javnom sektoru samo će dodatno povećati egzodus zaposlenih koji će sve više prelaziti u privatni sektor. Nova ekonomija je pisala o ovom nepovoljnom fenomenu u Poreskoj upravi gde nedostaje veliki broj inspektora.