Koje infrastrukturne projekte grade Kinezi u Srbiji i odakle uzimamo novac za njih?

Dok se presecaju crvene trake za otvaranje fabrika i izgradnju saobraćajnica, tunela, nadvožnjaka zahvaljujući čeličnom prijateljstvu Srbije i Kine, malo ko pravi razliku između kineskih investitora i izvođača radova na ovakvim projektima. Neretko se dešava da javnost shvata gradnju ovakvih projekata kao direktnu Kinesku investiciju, a zapravo se za određene projekte samo kineski izvođači uzimaju za potrebe gradnje dok se sama investicija finansira ili direktno iz budžeta ili putem stranog kredita.

Dok je izvođač radova zaista kineska kompanija, sredstva za finansiranje projekta obezbeđuje država Srbija, i to kroz kredite kod domaćih banaka i budžetske transfere. Dakle, kineska strana ima ulogu izvođača, ali ne i investitora ili kreditora, što znači da Srbija ne dobija donaciju niti kredit iz Kine, već sama snosi finansijski teret.

Sada već davne 2009. godine tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić potpisao je u Pekingu Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kineskom Vladom. Tada je zvanično prvi put utvrđeno pravilo da projekti i ugovori sklopljeni po tom sporazumu „ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga“.

To je značilo da javnih nabavki neće biti, odnosno da se putem javnih tendera neće birati izvođači radova na izgradnji infrastrukturnih objekata.

Tako je prvi projekat koji su Kinezi gradili u Srbiji ali i Evropi bio most preko Dunava. Iako su ovaj projekat domaće vlasti predstavile kao kinesku investiciju, 85 odsto sredstava od 260 miliona evra kreditirala je kineska Exim banka, dok je ostatak izdvojen iz budžeta Srbije.

Nakon što je završen most na Dunavu i dogovorena izgradnja termoelektrane, kineski predsednik Si Điping je promovisao inicijativu „Pojas i put“, a 2013. godine se pokreće serija novih poslova.

Za projekte ukupne vrednosti oko 1.000 milijardi dolara, kineske banke i Vlada plasirali su više stotina milijardi kredita za izgradnju saobraćajnica i kapitalnih objekata u Aziji i Africi, a od evropskih zemalja najviše na Balkanu. Projekti koji su dospeli na te liste pratili su nekadašnji “put svile”, vodene i kopnene saobraćajnice kojima bi kineska roba lakše stigla do drugih tržišta.

Koje to sve projekte Srbija realizuje uz pomoć Kine?

Postavlja se pitanje koji su to sve infrastrukturni projekti koje grade Kinezi u Srbiji i odakle se oni finansiraju. U narednim redovima biće nabrojana većina njih. Po modelu bez javnih tendera u Srbiji su sklapani ugovori, a i dalje se ugovaraju novi projekti, uglavnom vezani za izgradnju puteva i železnice.

Tako kineski izvođači, na primer kompanije iz grupacije Shandong, rade autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim Dunavski koridor, modernizaciju niškog aerodroma. Ćerke firme Power China rade obilaznicu oko Beograda, nacionalni stadion, EXPO, beogradski metro, autoput “Miloš Veliki”, sada i novi savski most… China Communications Construction Company (CCCC) gradila je deonicu koridora 11, od Surčina do Obrenovca, put od Preljine do Požege, od Novog Beograda do Surčina…

Na projektima rekonstrukcije i modernizacije srpske železnice, pre svega na pravcu od Beograda do mađarske granice bilo je angažovano pet kineskih firmi, ali koliko je poznato, posao je odrađivala grupa podizvođača odabranih u dogovoru sa državom Srbijom, kako je prema međunarodnom sporazumu i propisano. Tako je China Railway International Co (CRIC) uz CCCC, bila glavni izvođač na trasi brze pruge od Beograda do Kelebije, ali dobila je posao i na obnovi pruge Sombor-Vrbas.

Najintrigantniji deo ovih aranžmana je onaj koji se odnosi na rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. Osim zvanično određenih kompanija, najmanje još dve kineske su bile angažovane kao podizvođači, China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECCB) i 11th China Railway (Jedanaesta divizija), koje su iznenada i bez ikakvog osnova dobile posao na ovom projektu i koje u tom trenutku, kako je pokazala dokumentacija iz tužilaštva, uopšte nisu bile angažovane od strane glavnog izvođača, kineskih kompanija CRIC i CCCC.

Izgradnja brze saobraćajnice Požarevac – Golubac predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u istočnom delu Srbije. Ova saobraćajnica, duga približno 68 kilometara, projektovana je da poveže Požarevac sa Velikim Gradištem i Golupcem, čineći osnovu tzv. Dunavske magistrale. Predviđena je kao put sa po dve trake u oba smera, projektovane brzine od 100 kilometara na sat, sa čak 52 mosta i nadvožnjaka, pet raskrsnica tipa „petlja“ i 16 kružnih tokova.

Država se za izgradnju brze saobraćajnice Požarevac–Golubac u više navrata zaduživala kod komercijalnih banaka: 2022. godine uzet je kredit od 16 milijardi dinara (oko 136 miliona evra) kod NLB Komercijalne banke, a već naredne, 2023. potpisan je novi aranžman iste vrednosti sa OTP bankom, ali pod nepovoljnijim uslovima. Potom je 2025. Vlada predložila dodatno zaduženje od 15 milijardi dinara (oko 128 miliona evra), ponovo kod OTP banke, s rokom otplate od deset godina, grejs periodom od tri godine i nešto povoljnijom kamatom.

Pored navedenih kredita, sredstva su obezbeđivana i direktno iz budžeta — samo u 2022. prebačeno je oko 9,5 miliona evra iz tekuće budžetske rezerve, uz dodatne transfere koji su usledili i tokom narednih godina.

Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu rađena je u okviru projekta obnove infrastrukture železnice od Beograda do granice sa Mađarskom, a kao glavni izvođači bile su angažovane kineske kompanije China Railway International Co. (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC). Kako se ispostavilo, vrednost ovog posla, finansiranog kroz kredite sa ruskim i kineskim partnerima, udvostručen je sa više od 600 miliona na 1,25 milijarde dolara.

Jedan od mostova koji je već u izgradnji jeste onaj u produžetku Bulevara Evrope u Novom Sadu. Iako ova saobraćajnica prolazi kroz grad, predstavljena je kao obilaznica. Projekat je izazvao niz negativnih reakcija, između ostalog i zato što prelazi preko rukavca Šodroš, jedne od poslednjih prirodnih oaza u Novom Sadu.

Izvođač radova je kineska kompanija China Road and Bridge Corporation (CRBC), a vrednost mosta je 175,5 miliona evra. Međutim, najveći deo ovog projekta biće finansiran iz kredita u vrednosti od 149,1 milion evra koji je uzet od kineske Export-Import banke. Rok dospeća kredita je 15 godina, a zajam će se otplaćivati u 20 jednakih uzastopnih rata.

Isti izvođač, ista banka, isti princip primećuju se i u slučaju drugog mosta u okviru Fruškogorskog koridora, čija je izgradnja takođe u toku. CRBC je glavni izvođač radova na ovom mostu, čija je vrednost procenjena na 114 miliona evra. Radovi se finansiraju iz kredita koji je uzet za Fruškogorski koridor, za koji se Vlada Srbije zadužila za više od 608 miliona dolara kod Export-Import banke.

Na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa biće izgrađen pešačko-biciklistički most koji će voditi do tunela ispod Petrovaradinske tvrđave, a gradske vlasti imaju plan da izgrade lift koji će sprovesti građane do platoa jednog od simbola Novog Sada.

Ovaj most košta gotovo 39 miliona evra, novac će biti obezbeđen iz državnog budžeta, dok radove izvodi Shandong High Speed, podružnica CRBC-ja. Bilo je planirano da radovi počnu na proleće ove godine, ali kako se to nije dogodilo, izvesno je da će i planirani završetak posla biti pomeren sa sada ciljane 2027.