Koliko bogatstvo kriju nalazišta u Boru?

Računajući bruto vrednost bakra i zlata, po cenama na berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo – 18 milijardi dolara.

Američka rudarska korporacija „Friport Mekmoran“, koja u kooperaciji sa kanadskom kompanijom „Reservoar minerals“, istražuje okolinu Bora u rejonu „Čukaru peki“, objavila je da je u okolini tog grada, do sada, pronašla resurse od 1,7 miliona tona bakra i 98 tona zlata.

O kakvom se bogatstvu radi, najbolje, bez sumnje, svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata. 

Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo – 18 milijardi dolara. A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju sa geološkim istraživanjima u okolini Bora. 

Neke nezvanične informacije, čak, kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na sedam do osam miliona tona, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali buduća istraživanja to tek treba da potvrde. Ono što je, međutim, izvesno je činjenica da je nalazište koje su otkrili Amerikanci i Kanađani, u ovom trenutku, najbogatije i najperspektivnije na svetu. 

Dalje, u ispitivanim ležištima „Friporta“ i „Reservoar mineralsa“, srednji sadržaj bakra iznosi 2,6 odsto, a zlata 1,5 grama po toni. A primera radi, u rudnicima iz sastava RTB „Bor“ trenutno se eksploatiše ruda sa najviše – 0,4 odsto crvenog metala. Šta su to Amerikanci i Kanađani pronašli sam za sebe govori podatak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju – izuzetno profitabilnim. 

Prema proceni nezavisne rudarske konsultantske kuće SRK, iz Velike Britanije, koja je obradila podtake, u geološka istraživanja u okolini Bora potrebno je investirati još 20 miliona dolara, kako bi „projekat ušao u fazu veće sigurnosti“. 

Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog „Friporta“ u Srbiji, rekao je je za Novosti da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 miliona dolara. 

„Iako ohrabrujući početni rezultati daju motivaciju za nastavak istraživanja, još uvek je potreban značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke da se započne sa eksploatacijom. Neophodno nam je dovoljno podataka, kako bi se definisala veličina i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava“, naglašava dr Koželj.