Koliko građani Srbije štede?

Građani Srbije bankama su za poslednjih 14 godina poverili oko 8,4 milijarde evra, iako sa prosečnom platom od 370 evra jedva mogu da prežive mesec.

Uz to, analitičari procenjuju da je kod kuće u slamaricama još oko 1,5 do dve milijarde evra. S obzirom na nizak standard, mnogi se pitaju ko je mogao da uštedi toliki novac i ko i dalje štedi, a da se, na primer, samo za struju duguje milijarda dinara, pišu Večernje novosti.

Analitičari kažu da se devedesetih godina i pored embarga „šparala“ svaka marka, mnogi su zaradili na crno, od prodaje raznih deficitarnih proizvoda, a da se posle 2000. godine, kada su došle strane banke, taj novac slio u trezore. Procvat štednje je nastupio od 2006. do 2010. godine, kada su banke nudile enormno visoke kamate koje su se kretale na evre i do osam odsto godišnje. 

Tada su svoje uloge ponudili i gastarbajteri i njihove familije, zarad dobre zarade. I naši građani koji su posao pronašli u stranim kompanijama su svoj ušparani novac stavili u banke. Kako je kriza rasla, tako su splašnjavale kamate, ali i ulozi. Tako je u poslednje dve godine došlo do stagnacije depozita. U ovoj godini, početkom godine je bilo priliva od oko 100 miliona evra, da bi sredinom godine rast bio samo 16,4 miliona evra, iako je isplaćena rata stare devizne štednje od 331,2 miliona evra. 

„Niže plate i penzije verovatno su jedan od razloga manjeg rasta devizne štednje od uobičajenog u periodu isplate stare devizne štednje“, kažu u Narodnoj banci Srbije. 

Na to ukazuje i veći otkup deviza kod menjača. 

Prema statističkim podacima, građani Srbije svakog meseca mogu da izdvoje sa strane oko 35 evra, dok na primer Slovaci ušparaju 96, a Austrijanci dvaput više novca. Prosečna štednja po stanovniku u Srbiji je 1.100 evra, u Crnoj Gori oko 3.000 evra, a u Belgiji dostiže 67.000 evra. Belgijanci zarađuju u proseku 4.200 evra, ali uštede 15 puta više od prosečne zarade. 

Podaci banaka ukazuju da prosečan štedni ulog iznosi 500 evra. Čak 98 odsto depozita je u evrima, iako su kamate na dinarske depozite i do sedam puta veće. Domaćoj valuti se ni posle 15 godina ne veruje mnogo. 

„I pored očigledno velike razlike u kamatama, ne očekuje se selidba štednje iz evra u dinare. Građani će i ubuduće štedeti u evrima. Ne treba zato očekivati prelazak na dinare“, smatra Branko Živanović. 

Zadržaće se pređašnje stanje, bez obzira na, u ovom trenutku, realno pozitivne kamatne stope na dinarsku štednju. Građani će i ubuduće biti oprezni, bez obzira na inspirativne kamate. 

Stanovništvo nema mogućnost da se unapred informiše i da izađe iz dinarske štednje u hiperkratkim rokovima, pa će poučeno iskustvima iz prošlosti i iz opreznosti od pada vrednosti dinara, nerado igrati na polju kursno-kamatnih odnosa. U dinarsku štednju će ulaziti neegzistencijalni viškovi građana i to, prevashodno, na kratke rokove. 

Kada je budućnost štednje u pitanju, kako kaže Živanović, neće biti nekih novina. Treba očekivati da se ništa neće specijalno događati izuzev novih pripisa kamata. Moguća su blaga prelivanja depozita građana iz banaka sa manjom u one sa nešto većom kamatnom stopom, posebno u uslovima dok država garantuje njihovu isplatu do visine od 50.000 evra, pa štediše ne moraju da obraćaju posebnu pažnju na rejting i sigurnost banke u kojoj štede. 

„Takođe, očekujem i da će stanovništvo nastaviti da štedi u bankama u nedostatku boljih alternativa. Moguće je da će se u ovom domenu nametnuti osiguravajuće kuće i preuzeti deo štednje spajajući štednju zajedno sa prizvodima u osiguranju, gde su moguće mnogo više kamate, posebno na oročenja preko tri godine. Naravno, tu su i uvek prisutna alternativa investiranja u stanove za rentiranje, kod manje grupe građana sa većim štednim ulozima imajući u vidu da cene na tržištu nekretnina, ipak, blago padaju“, ističe Živanović.