Kome će pripasti premija osiguranja beogradskog metroa?

Najmanje šest milijardi evra koštaće izgradnja dve linije beogradskog metroa, izračunala je Vlada Srbije pre aktuelne inflacije 2021. godine. Srbija će značajnu sumu morati da plati i za osiguranje ovog kapitalnog projekta koji grade francuski Alstom i kineska kompanija Power China. Ko će dobiti taj posao? Po svemu sudeći, kineski osiguravači su već viđeni u tom poslu i to znači da će se deo pozamašne premije za taj posao odliti u Kinu.

Razlog je to što domaće kompanije najčešće nemaju dovoljno finansijskog kapaciteta da pokrije velike rizike osiguranja kao što su veliki infrastrukturni projekti. Zato često traže podršku međunarodnih reosiguravajućih kompanija.

Podsećamo, država je nedavno potpisala Memorandum o razumevanju sa kineskom osiguravajućom kompanijom Sinosure Hetai Šeng koji će biti osnova za definisanje kvote osiguranja za 2023. godinu za projekte “Beogradski metro”, “Nacionalni stadion” i “Čista Srbija”.

Nova ekonomija je istraživala da li su domaće osiguravajuće kompanije uključene u veliki infrastrukturni posao osiguranja Beogradskog metroa i na koji način osiguravajuće kuće iz inostranstva mogu da ugovore poslove osiguranja na državnim projektima.

U kompaniji Dunav osiguranje kažu za Novu ekonomiju da projekat izgradnje Beogradskog metroa, u smislu osiguranja još uvek nije ni približno dovoljno definisan i s obzirom na vrednost projekta, i sigurno će biti neophodno da se finansijski kapacitet obezbedi od strane velikih reosiguravača.

RAJEVI ZA KINESKU PRLJAVU TEHNOLOGIJU

Kako objašnjavaju, razlog je to što tržište osiguranja u Srbiji najčešće nema dovoljne finansijske kapacitete da ovakve rizike samostalno pokrije, dok međusobno udruživanje svih osiguravajućih kompanija ili najvećeg broja osiguravača mereno njihovim kapitalom, može biti suprotno pravilima o zaštiti konkurencije.

Zato su domaći osiguravači, kako kažu u Dunavu, primorani da dodatni finansijski kapacitet i podršku traže, pored forme saosiguranja, i na tržištu reosiguranja, što uglavnom značajno povećava cenu osiguranja.

U pogledu osiguranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, gledano iz ugla struke osiguranja, u svakom pojedinačnom slučaju, potrebno je oceniti mogućnost da osiguravajuće kompanije koje posluju u Srbiji, kapitalom kojim raspolažu stanu iza ovako velikih projekata.

U stvari, da pruže raspoloživi finansijski kapacitet neophodan za pokriće svih rizika koje takvi projekti nose, kažu u kompaniji Dunav osiguranje.

„Pored vrednosti projekta koja uglavnom predstavlja potencijalnu sumu osiguranja i potencijalnu i neizvesnu štetu koja može nastati na projektu, najčešće usled katastrofalnih događaja osiguravači prilikom procene rizika u postupku davanja ponude za osiguranje ocenjuju maksimalno moguće štete, preduzetih preventivnih mera, obaveza projektanata i izvođača radova, rokova izgradnje, odnosno vremena nošenja rizika, i mnogih drugih elemenata. Sve to može uticati na preuzeti rizik i cenu preuzimanja rizika od strane osiguravača”, kažu u Dunav osiguranju.

Koje osiguranje na izgradnji metroa će pokriti Dunav?

Među najvećim svetskim reosiguravačima, nalaze se i reosiguravači sa kineskog tržišta i nije neuobičajeno da najpovoljnija finansijska podrška kompanijama koje dolaze sa tog tržišta, upravo bude od strane ovih reosiguravača, navode u Dunavu.

KAKO KINESKE KOMPANIJE IZVEŠTAVAJU O ZAGAĐENJU U SRBIJI?

U ovoj domaćoj kompaniji kažu da prikupljaju  neophodne podatke za ocenu rizika u delu projekta koji se odnosi na odgovornost projektanta i da se spremaju za davanje ponude za osiguranje.

„Isti princip biće primenjen i kod svih ostalih faza izgradnje metroa, kada budu u fazi podobnoj za pripremu ponude za osiguranje. Ali, napominjemo da će finansijski kapacitet osiguravajućih kompanija u Srbiji, značajno uticati na odluku kome će ovaj posao biti poveren, odnosno kolike su mogućnosti participacije domaćih osiguravača“, kažu u Dunavu.

Ko ima najveću korist od osiguranja državnih projekata?

Nebojša Žarković, profesor i ekspert za osiguranje objašnjava da stranim osiguravajućim društvima, prema našim propisima, nije dozvoljeno da osiguravaju poslove u Srbiji, pa ih zbog toga preuzimaju obično najveći domaći osiguravači.

„To čine bilo samostalno, bilo udružujući se u saveze. Naši osiguravači, doduše, gotovo celokupne rizike, a samim tim i premiju, prosleđuju preko posrednika
reosiguranja u reosiguranje. To znači da ubedljivo najveću korist od državnih projekata koji se sprovode u našoj zemlji imaju inostrani reosiguravači, verovatno dobrim delom kineski“, kaže profesor Nebojša Žarković za Novu ekonomiju.

Domaća osiguravajuća društva su očito na znatnom novčanom gubitku zato što se daleko najveći deo premije osiguranja odliva u inostranstvo, ukazuje Žarković.

„Doduše, na znanja i umenja naših osiguravača povoljno utiče bavljenje rizicima od kojih retko ili nikako ne štite osiguranike, kao što su opasnosti u pogledu izgradnje podzemne železnice u Beogradu ili dugačkog tunela ispod Fruške gore. Za neke od takvih, izuzetno složenih poslova, mi nemamo odgovarajuće uslove osiguranja pa koristimo one koje dobijamo od stranih reosiguravača, neprekidno učeći“, kaže Žarković.

Osim toga, nikako ne treba smetnuti sa uma, prema njegovoj napomeni da u osiguranju postoji i druga strana posla, a to su štete.

„Rešavanje šteta pada na naša društva, a kod pomenutih projekata ima i te kako složenih slučajeva, što je od velike koristi za praksu domaćih osiguravača“, kaže profesor Žarković.

U Udruženju osiguravača Srbije odgovaraju za Novu ekonomiju da nemaju uvid u pojedinačne projekte i upućuju nas na Narodnu banku Srbije kao regulatora tržišta osiguranja. Ali, iz NBS do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor na postavljena pitanja.

Sinosure

Predsednik kineske osiguravajuće kompanije Sinosure Hetai Šeng, prilikom potpisivanja Memoranduma o razumevanju, istakao je da su Кina i Srbija kroz istoriju pokazale da su dobri prijatelji i partneri.

“Sada nas veže i čelično prijateljstvo, a pod vođstvom naša dva predsednika razvilo se strateško partnerstvo na obostranu korist naših država, posebno od kako smo konkretizovali saradnju kroz inicijativu „Pojas i put“, rekao je Šeng.

On je dodao da saradnja Srbije i Kine ima veliki potencijal naročito u oblasti infrastrukture, te da projekti koje podržava ova osiguravajuća kuća zadovoljavaju infrastrukturne potrebe Srbije i od značaja su za unapređenje ekonomske saradnje.

China export & credit insurance corporation (Sinosure) je osiguravajuća kompanija koju je 2001. godine osnovala i podržala kineska država radi promovisanja spoljnoekonomskog i trgovinskog razvoja i saradnje Кine.

Osiguranjem izvoznih kredita od rizika neplaćanja, Sinosure promoviše kineski izvoz roba, tehnologija i usluga, posebno izvoz visokotehnoloških i kapitalnih proizvoda sa visokom dodatom vrednošću, kao što su mehanički i električni proizvodi.

Glavni proizvodi i usluge uključuju srednjoročno i dugoročno osiguranje izvoznih kredita, osiguranje prekomorskih investicija, osiguranje kratkoročnih izvoznih kredita, osiguranje domaćih trgovinskih kredita, obveznice i garancije i reosiguranje u vezi sa osiguranjem izvoznih kredita, upravljanje potraživanjima i drugo.

U Srbiji su do sada Sinosure polisom osigurani projekat izgradnje toplodalekovoda, projekat izgradnje državnog puta Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, projekat „Čista Srbija“ za 11 opština, projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda, izgradnja novog čeličnog lučnog mosta na Savi, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Sinosure premija osiguranja predviđena je i za projekat hidro elektrane „Dabar“ čija je izgradnja u Republici Srpskoj najavljena za kraj maja ove godine. Ukupna vrednost projekta je oko 325 miliona evra.

Kako je pisao portal Capital.ba, preduzeće „Hidroelektrana Dabar“ uzelo je kredit od Izvozno-uvozne banka Kine (CEXIM banka), a samo premiju osiguranja, koju zbog kredita mora da uzme, platiće 15,6 miliona evra.

Gotovo je nemoguće napraviti konačnu evidenciju projekata na kojima su angažovane kineske kompanije u Srbiji.

Inače, kineske investicije poslednjih godina u Srbiji rastu, ali daleko je veća zaduženost Srbije kod kineske države i kineskih banaka i na taj način se upravo finansiraju veliki infrastrukturni projekti poput energetske i putne infrastrukture.