Komisiji za istraživanje ubistava novinara proširen mandat i zadaci

Vlada je donela odluku o proširenju polja delovanja Komisije za razmatranje činjenica iz istraga o ubistvima novinara u ratovima u Jugoslaviji i na Kosovu.

Kako se navodi, odluka je doneta kako bi se, kroz koordinaciju službi Srbije, saradnju sa novinarima i sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila „borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara“ i doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u Jugoslaviji od 1991 do 1995. kao i kidnapovanja i ubistva novinara na Kosovu od 1998. do kraja 2000.

Izabrani su i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP Srbije.

Izjava Verana Matića povodom odluke Vlade

Odluka Vlade Republike Srbije da se prošire zadaci i mandat Komisije za istraživanje ubistava novinara je veoma važna za borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara. Prodornost i rezultati rada Komisije u Srbiji potvrđeni su i na domaćem i međunarodnom nivou – od strane OEBS-a, UNESCO, UN, Komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica…

Ova odluka je odgovor na podatke Udruženja novinara Srbije o preko 40 ubijenih i nestalih novinara sa prostora Srbije u proteklom periodu. I pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i AP Kosovo i Metohija.

Nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija, itd… Posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara. Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP-a predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara. Razotkrivanje sudbine novinara sa prostora Srbije ovim dobija nove mogućnosti.

U isto vreme, stvoren je i sistemski pravni prostor za učešće institucija Srbije u naporima da se rasvetle i ubistva i nestanci novinara iz regiona. Nadam se da će i međunarodni Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka prihvatiti da je u Srbiji bilo i drugih žrtava, pored ubistva Slavka Ćuruvije, odnosno da će najzad na svoj spisak nastradalih novinara i medijskih radnika staviti i 16 ubijenih medijskih radnika Radio Televizije Srbije i da će, na taj način, dati bitan doprinos borbi protiv nekažnjivosti, jer bi takvo priznanje omogućilo da se naprave efikasnije akcije u prikupljanju podataka o tome ko je izdao naređenje za bombardovanje jedne medijske kuće, po prvi put u istoriji.

Komisija za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, napravila je model koji se već primenjuje, za kampanju protiv nasilja nad novinarima, zajedno sa Komisijom za slobodu medija OEBS-a, dobitnik je Bronzanog lava na Kanskom festivalu. Vodeće međunarodne organizacije, od UN, do novinarskih udruženja, prepoznale su angažman Komisije kao jedan od retkih uspešnih odgovora na nekažnjivost ubistava novinara.

Prve pomake očekujem u razgovorima o načinima na koje je moguće voditi istrage u slučajevima pet nestalih srpskih novinara na Kosovu i Metohiji, kao i ubistava devet novinara. Takođe, razgovaraćemo sa kolegama i predstavnicima nadležnih institucija u Hrvatskoj o istragama koje su rađene ili nisu postojale u slučajevima ubistava naših kolega za vreme ratnih operacija.

Nekažnjivost je i regionalni i globalni problem, jer je veoma često to i atak na istraživačko novinarstvo, odgovor organizovanih kriminalnih grupa na razotkrivanje nacionalnih i međunarodnih pokušaja da kriminal nametne sopstvenu moć. Organizovani kriminal je, po definiciji, postao i regionalni i globalni.

Zbog toga je važno da izgradimo mehanizme koji će omogućiti da se suprostavimo napadima na novinare, i van granica naših država… Možda je najbolji primer za neophodnu saradnju slučaj ubistva Ive Pukanića. Taj slučaj govori plastično o potrebi da sarađujemo jer se dogodio u Hrvatskoj, a u ubistvu i njegovom planiranju, učestvovali su i pravosnažno osuđeni građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i još uvek nije otkriven nalogodavac, koji bi mogao biti iz neke pete zemlje.

Nemoguće je očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu, u okvirima pravnih standarda i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara.

Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare, i kada imamo rast procenata nekažnjivosti. Svaki nerešeni napad na novinare predstavlja novo ohrabrenje, dok svaki napor u rešavanju tih slučajeva predstavlja temelj za sprečavanje takvih napada u budućnosti.