Srbija

20.06.2023. 19:44

Klima 101

Autor: Čedomir Savković

Kopaonik borac protiv klimatskih promena, „zarobio“ milion tona ugljenika

Foto: Wikipedia/ Olja Simović

Srbija

20.06.2023. 19:44

Šume u modernom dobu važe za bitne saborce u borbi protiv klimatskih promena (kojima su i same pogođene) s obzirom na to da skladište ugljenik. Njihova uloga u tome ogleda se u procesu vezivanja ugljenika, gasa koji izaziva efekat staklene bašte, odnosno globalnog zahrevanja.

Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj u Nacionalnom parku Kopaonik, izradio je analizu koja pokazuje da je u nadzemnoj biomasi (koja ne obuhvata lišće, korenje i panjeve) u tom zaštićenom području zarobljeno oko milion tona ugljenika, prenosi Klima 101.

Od toga 455 hiljada tona je u lišćarima i 534 hiljade tona u četinarima.

„Dakle, naša planina predstavlja značajno mesto za vezivanje ugljenika u Srbiji, a samim tim i za ublažavanje klimatskih promena. Međutim, treba imati u vidu da je, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), 69 odsto ugljenika uskladišteno u zemljištu koje nije uključeno u ove proračune“, obrazložio je Simović.

Studijom je bilo obuhvaćen 7.461 hektar šuma što znači da se na Kopaoniku po hektaru uskladišti najmanje 131 tona ugljenika.

Srbija je naročito u višim delovima Kopaonika, jedna od najjužnijih tačaka Evrope sa čistim šumama smrče, vrste četinara koja je ugrožena najezdom insekata potkornjaka.

Simović podseća da je stablo smrče  visoko je oko 50 metara i karakteriše ga piramidalna kruna, kao i da je ugroženo najezdom potkornjaka, sitnog insekta koji se nastanjuje u njenoj kori. 

Šišarke smrče su cilindričnog oblika, u mladosti zelene ili crvenosmeđe, a u zrelosti smeđe.

Smrča  predstavlja jednu od vodećih vrsta u našem šumarstvu, ruku pod ruku sa crnim borom, ona raste na 3,8% ukupne površine pod šumom (27 hiljada hektara).

 

Ipak, priča sa Kopaonika nam, kako se dodaje, ukazuje na to koliko je smrča, zbog svoje osetljivosti na promene, ugrožena u novoj klimi Srbije koja postaje sve toplija, sušnija i manje predvidljiva.

Naša zemlja nalazi se na teritoriji koja se smatra „vrućom tačkom” klimatskih promena: zagrevamo se više od svetskog proseka, a više je i vremenskih ekstrema kao što su suše i intenzivne padavine.

Drveće migrira u više predele

Suočena sa zagrevanjem, flora i fauna Kopaonika ima tri „izbora“: mogu da migriraju, da se adaptiraju na novonastale klimatske uslove na mestima gde trenutno žive ili da izumru.

Kako je objasnio Simović, meštani su već primetili trend migracija vegetacije u ovom nacionalnom parku.

„Temperatura je porasla, biljne i životinjske vrste koje su bile na nižim nadmorskim visinama lagano pomeraju svoje stanište ka višim nadmorskim visinama i dolazi do kumulativnih promena koje su uočljive kako na šumskim i na livadskim ekosistemima, tako i među životinjama“, naglasio je Simović.

Prema njegovim rečima, na Kopaoniku je jako primetno da se bukva i jela polako „penju“ naviše, smrča na visokim grebenima se takođe povlači ka gore.

Pomeranje vrsta ka klimatski optimalnijim zonama, u ovom slučaju višim nadmorskim visinama, prirodni je mehanizam prilagođavanja. Osim biljaka, njoj pribegavaju i životinje sa Kopaonika.

„Kada je u pitanju fauna, uočili smo da se mikormigracija, odnosno lokalna migracija papkara u niže predele tokom zime, dešava u manjem obimu zato što su zime blaže. Papkari kao što su divlja svinja i srneća divljač se duže zadržavaju na planini gde imaju mir nacionalnog parka“, konstatovao je Simović.

Ipak, kako tvrde naučnici sa Univerziteta Stanford, brzina sadašnjih klimatskih promena je najmanje deset puta brža nego ikada pre u prošlosti, zbog čega ovakav način adaptacije nije dovoljno efikasan, već postaje verovatnije da će određene biljne i životinjske vrste nestati pre nego sto se stvore njihova prirodna staništa u pogodnijim pojasevima.

Zaposleni u Nacionalnom parku Kopaonik su, kako se dodaje, primetili veći broj gmizavaca poput zmija i guštera. 

Da bi zadržali svoj status na skijaškoj mapi regiona, na Kopaoniku su već uveli veštačka osnežavanja na nadmorskim visinama preko 1.800 metara.

Koga ugrožava divlja gradnja u zaštićenim područjima?

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.