Kopira li Vučić Orbana: Subvencije za dijasporu ne vraćaju ljude nazad, ali je i Mađarska imala sličan pokušaj

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju. Nije detaljnije objasnio kako će ova podrška da izgleda, ali stručnjaci ovaj potez ocenjuju kao marketinški trik pred izbore, a svaku jednokratnu pomoć za dijasporu kao neadekvatnu.

,,Uskoro ćemo uraditi projekat subvencionisanja i davanja podrške ljudima koji su u inostranstvu i hoće da se vrate. Da se vrate i učine našu zemlju ponosnom“, rekao je Vučić u obilasku Regionalnog trening centra za dualno celoživotno obrazovanje „Svilajnac“, najavio je nedavno Vučić, bez bilo kakvih dodatnih detalja.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković ocenjuje da kratkoročne subvencije za privlačenje dijaspore nazad u Srbiju ne bi bile dobro rešenje, jer tim građanima ne bi dale razlog da se duže vreme zadrže u zemlji.

,,Osoba koja razmišlja o povratku mora da ima neki plan: posao, poslovnu priliku ili drugi razlog zbog kojeg želi da se vrati. Na primer, neka kompanija može da privuče stručnjaka da dođe u Srbiju. Ne vidim zašto bi država nekome plaćala da se vrati u Srbiju. Takva mera bi mogla samo kratkoročno da privuče ljude„, kaže Žarković za Novu ekonomiju.

Bez jasnog i dugoročnog plana, kako kaže, ne postoji mogućnost da država bude sigurna da će zadržati povratnike, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.

,,Oni bi mogli da iskoriste novčanu pomoć, ali to ne znači da će ostati u zemlji. Posebno kada je reč o mladima, koji su veoma mobilni i čiji se životni planovi često menjaju, ne postoji garancija da osoba neće uzeti subvenciju i ponovo otići’’, kaže ona.

Ekonomista i nekadašnji član Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija Vladimir Grečić kaže za Novu ekonomiju da nikada nije falilo subvencija, ali da je pitanje kako se do njih dolazi.

„Kod nas je bilo primedbi da se subvencije i podrška ne dodeljuju pod jednakim uslovima, odnosno da ih neko dobija, a neko ne. Kada pitate predstavnike Ministarstva privrede o investicijama, oni tvrde da nema razlike između građana Srbije i pripadnika dijaspore u mogućnosti da dobiju subvencije’’, kaže Grečić.

Glavna primedba, čak i investitora iz inostranstva, jeste da se zakon ne primenjuje dosledno.

,,Zato je manje važno da li subvencije formalno postoje, a mnogo važnije da li neko zaista može da ih dobije pod jednakim i transparentnim uslovima’’, kaže Grečić.

Grečić objašnjava da su glavni motivi za odlazak u inostranstvo zarade, uslovi rada i životno okruženje, kao i stabilne političke i ekonomske prilike u zemlji, na primer da se ne uvode ad hok mere i da se naprasno ne menjaju zakoni.

„Zato insistiram na značaju životnog okruženja. Ukoliko je ljudima život ovde bolji, sigurniji, jeftiniji i da kažem, slobodniji, zašto bi odlazili negde drugde?“, dodaje Grečić.

Miodrag Kreculj, član Saveta Odbora za iseljeništvo Matice srpske iz Minhena i delegat dijaspore iz Nemačke u prvom sazivu Skupštine dijaspore 2010. godine, smatra da subvencije same po sebi mogu predstavljati podsticaj za investiranje, ali teško da mogu biti dovoljan razlog za masovniji povratak stanovništva ukoliko domaće tržište rada nije u stanju da ponudi odgovarajuća i održiva radna mesta.

Dodaje da je teško očekivati da bi se veći broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih povratnika dugoročno zadovoljio poslovima niske produktivnosti i niskih zarada, poput dostave hrane, vožnje autobusa, rada u uslužnim delatnostima ili drugih slabije plaćenih zanimanja.

„Takav nesklad između kvalifikacija i ponude radnih mesta mogao bi da dovede do fenomena ‘odliva mozgova u obrnutom smeru’, odnosno do toga da se deo povratnika, nakon kratkog boravka u zemlji, ponovo iseli u inostranstvo“, kaže Kreculj.

Međutim, kako je naveo predsednik, određeni broj Srba iz dijaspore želi da se vrati kući.

Vučić je naveo da se iz inostranstva uglavnom vraćaju penzioneri, a da ima i mlađih porodica. Zvanična statistika o broju povratnika ne postoji.

Kako objašnjava Grečić, penzioneri se vraćaju jer sa većim penzijama koje su zaradili u drugoj zemlji, mogu lepše da žive u Srbiji gde su troškovi života niži. Drugi razlog povratka je otpor prema strancima i život u tuđini, kako navodi, odnosno želja da se vrate među svoje ljude.

Neki ljudi odlučuju da ostanu u Srbiji ili da se vrate zbog bolje ekonomske situacije u odnosu na prethodne godine, ali i zbog pogoršanih uslova života i rada u drugim zemljama, navodi on.

Od 2012. do 2024. godine skoro pola miliona građana Srbije je otišlo u zemlje Evropske unije, najviše zbog posla, a zatim i zbog obrazovanja. Posao su pronalazili najviše U Hrvatskoj i Nemačkoj, dok je Slovenija poslednjih godina glavna destinacija za one koji odlaze na školovanje, pisala je ranije Nova ekonomija.

Što znači da najveći broj ljudi koji su napustili Srbiju čine mladi i ljudi u potrazi za poslom. Istovremeno, Srbija decenijama beleži negativan prirodni priraštaj. Stanovništvo stari, mladi parovi sve ređe dobijaju prvo dete, odnosno sve ređe započinju porodicu. Procenjuje se da je od 2016. do 2025. godine zemlja samo zbog negativnog prirodnog priraštaja izgubila više od 400.000 stanovnika.

Mađarska je bila u sličnom problemu, a Srbija ima slična rešenja

Mađarska se susretala sa sličnim problemima kao Srbija, velikim odlivom stanovnika, a predsednik Vučić se prihvata sličnih mera kao Vlada Viktora Orbana 2015. godine.

Mađarska je te godine pokrenula program pod nazivom „Vratite se kući, mladi!“, koji je prvenstveno mladima iz Velike Britanije nudio finansijsku pomoć za stanovanje, pronalazak posla, plaćenu avionsku kartu i džeparac od 100.000 forinti mesečno, odnosno oko 350 evra, pisao je Time pozivajući se na mađarske medije.

Mađarski plan

Žarković podseća da ni tada imigranti nisu bili motivisani isključivo većom platom, te ni mere Vlade Mađarske ne vidi kao dobro rešenje.

„Slična situacija postojala je i u Mađarskoj nakon ulaska u Evropsku uniju, kada je veliki broj lekara otišao u druge zemlje, a njihov odlazak nije bio motivisan isključivo finansijama, već pre svega boljim uslovima rada. Mere poput besplatne avionske karte ili jednokratne pomoći od nekoliko stotina evra teško mogu nekoga da podstaknu da se vrati na duži period. Neko takvu pogodnost može da iskoristi, ali ona sama po sebi ne menja razloge zbog kojih je osoba otišla“, kaže ona.

Pre par godina država je uvela program poreskih olakšica za firme koje zapošljavaju ljude iz dijaspore i program za povratak zdravstvenih radnika u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Ministarstva zdravlja. Za godinu i po dana oko 300 zdravstvenih radnika se vratilo iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Norveške i Švedske, a posao su pronašli u Kraljevu, Niškoj Banji, Novom Sadu, Mladenovcu i drugim gradovima.

Međutim, Žarković i u takvim merama vidi samo kratkoročno rešenje jer ono cilja samo jedan deo problema.

,,To je kratkoročna mera koja je usmerena samo na visinu dohotka. Takva olakšica može privremeno da podstakne nekoga da se vrati i iskoristi pogodnost, ali ne rešava strukturne probleme zbog kojih ljudi odlaze“, navodi Žarković.

Priliv deviza iz inostranstva bi mogao da opadne

Grečić navodi da neke računice pokazuju da je pre 10 godina školovanje jednog intelektualca (državu i roditelje) ukupno koštalo 300.000 evra, a iseljavanjem 30.000 visokoobrazovanih stručnjaka, Americi i Evropi je Srbija praktično poklonila bar devet milijardi evra. Danas je taj broj mnogo veći, kaže Grečić, ali se određeni deo vraća kroz doznake.

Iz inostranstva se u Srbiju i dalje slivaju milijarde evra kroz doznake, penzije, poklone, džeparac i druge lične transfere. Prošle godine njihov priliv iznosio je oko 4,57 milijardi evra, što je bilo približno 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini, pokazuju podaci Svetske banke.

Priliv po osnovu ličnih transfera premašio je 4,63 milijarde evra 2022. godine. Nakon pada u 2024, prošle godine je ponovo zabeležen rast.

Izvor: Platni bilans Narodne banke Srbije

Povratak nekoliko stotina ili hiljada ljudi iz inostranstva ne bi značajno uticao na priliv doznaka, smatra Grečić, ali bi sa većim brojem povratnika efekat mogao da se oseti na duge staze.

„Povratak većeg broja ljudi iz dijaspore mogao bi dugoročno da utiče na priliv doznaka, jer bi povratnici deo kapitala koji imaju u inostranstvu preneli u Srbiju i ovde ga koristili za život, zapošljavanje ili pokretanje firmi. Ipak, takav efekat ne bi se odmah osetio“, rekao je Grečić.

Miodrag Kreculj naglašava da su doznake stabilniji priliv deviza iz inostranstva koje imaju važnu ulogu u održavanju platnobilansne ravnoteže i direktno podržavaju dohodak domaćinstava.

,,Za razliku od stranog kapitala, koji u zemlju ulazi radi ostvarivanja profita i pod određenim uslovima može biti povučen, doznake su po pravilu stabilniji transferi koji neposredno doprinose životnom standardu domaćinstava. Njihovo smanjenje moglo bi da ima dvostruki negativan efekat — najpre kroz manji devizni priliv, a zatim i kroz smanjenje raspoloživog dohotka i potrošnje domaćinstava“, navodi Kreculj.

On upozorava da bi za srpsku ekonomiju, koja ima ograničeni proizvodni  i izvozni potencijal, a u isto vreme zavisi od stranih direktnih investicija, priliva kapitala i zaduživanja, smanjenje stabilnih deviznih priliva moglo da predstavlja ozbiljan makroekonomski izazov.

Ekonomista Danilo Šuković smatra da manji priliv doznaka ne bi bio veliki problem, jer će povratnici ipak zarađivati i trošiti u Srbiji.

,,Svojim radom stvaraće novu vrednost, možda hiljadu ili dve hiljade evra mesečno. Dakle, menja se struktura tog novca: smanjuju se doznake, ali se povećava domaća proizvodnja, što doprinosi rastu BDP-a Srbije’’, kaže Šuković za Novu ekonomiju.

Šuković ovaj potez predsednika Srbije posmatra kao političku meru, a ne kao realni ekonomski plan.

„Ljudi mogu da odlaze u inostranstvo, a drugi mogu da dolaze kod nas i to samo po sebi nije problem. Problem je što se, umesto da država radi na tome da izgradi društvo u kojem će ljudi želeti da ostanu ili da se vrate, novac izdvaja za mere za koje političari procenjuju da će im podići rejting’’, zaključuje Šuković.

Ipak, Vučić je izjavio da građane u dijaspori ne posmatra kao kritičnu masu za izbore, nego bi zaista voleo da ih vidi u Srbiji i da učine zemlju ponosnom.

„Naše građane u dijaspori ne posmatramo kao političku, odnosno kritičnu masu za izbore. To su za nas divni ljudi koji su resurs ove zemlje, koji su mnogo toga naučili u inostranstvu i koje bismo voleli da vidimo u našoj zemlji, da nam prenesu svoje znanje, da se vrate ovde i da učine svoju zemlju ponosnom“, kazao je Vučić.

Država dugi niz godina nije bila dosledna svojim obećanima

Kreculj ocenjuje da predsednik Srbije još od 2019. godine, sporadično i u skladu sa političkim okolnostima, najavljuje posebne subvencije za građane „na privremenom radu u inostranstvu“. Međutim, od tih, kako kaže, kampanjskih najava do sada nije bilo konkretnih rezultata.

„Niti je uspostavljena sistemska interakcija države i rasejanja, niti je bilo primetnih i statistički vidljivih rezultata“, navodi Kreculj.

On ukazuje i na to da država ne poštuje sopstveni zakon, na osnovu kojeg je 2010. godine konstituisana Skupština dijaspore i Srba u regionu, čiji je mandat istekao 2014. godine. Dijaspora je tako izgubila i jedino institucionalno predstavništvo.

Kreculj dodaje da je ukidanjem Ministarstva za dijasporu, koje je svedeno na upravu, poslata jasna poruka o odnosu države prema sopstvenim građanima u rasejanju.

,,Tu se ne radi o administrativnom propustu, već o političkoj poruci prema sopstvenom narodu“, zaključuje on.

Šta može da sačeka nove vlasti u Srbiji: Visok dug, precenjen dinar, manjak investicija

*Tekst je dopunjen u 16.48 časova odgovorima Miodraga Kreculja, člana Saveta Odbora za iseljeništvo Matice srpske i nekadašnjeg delegata dijaspore iz Nemačke u Skupštini dijaspore.