Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić otvorio je u Svečanoj sali SANU naučni skup „Tesla za sva vremena“ u okviru obeležavanja 160 godina od rođenja velikog naučnika.
Vladimir Kostić je istakao da je Nikola Tesla deo našeg kolektivnog nesvesnog.
„Uvek se setim kada sam sa svojim unucima listao slikovnicu u kojoj su imena životinja, zemalja, gradova, predmeta i likovi određenih ličnosti i ta deca bez svesti o značaju tih ljudi, umeli su da prepoznaju Teslu. Od njih sam shvatio da se radi o ličnostima koje su postale deo nečega što bih nazvao kolektivno nesvesno, deo naše nenamerne samosvesti o tome ko smo, kuda idemo i šta radimo“, rekao je Kostić.
Primetio je da nam je Nikola Tesla potrebniji nego ikada.
„Mi se danas poklanjamo pred čovekom koji je postao fenomen, više od pronalazača, više od našeg zemljaka i rodoljuba, više od čoveka koji je otisnuvši se u svet, zapravo pronašao svoju liniju, ne zaboravljajući one korene koji će nekom drugom bratu biti spaljeni i uništeni“, naglasio je Kostić.
Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je da je na nauci da nadograđuje Teslina otkrića i da dalje razvija njegove ideje koje su ga učinile vanvremenskim i besmrtnim čovekom, a na državi da omogući da njegov legat bude u službi građana.
Matić je rekla da ministarstvo kao prioritet u negovanju Tesline zaostavštine vidi tri ključne oblasti – razvoj informaciono-telekomunikacione tehnologije u sferi obrazovanja, širenje akademske mreže koja će biti dalji nosilac razvoja pomenutih tehnologija i razvoj širokopojasne insfrastrukture i pristup širokopojasnom internetu svim poslovnim subjektima i građanima u Srbiji.
Istakla je značaj unapređenja digitalne pismenosti, povećanja broja IT stručnjaka, izgradnje bežičnih računarskih mreža u školama i njihovo opremanje sistemima koji će omogućiti daljinsko učenje i povezivanje sa vršnjacima u inostranstvu.
„Rad na pomenutim prioritetima verujemo da će poboljšati uslove obrazovanja i poslovanja u celoj zemlji, posebno u ruralnim i nedovoljno razvijenim područjima i da ćemo uspeti da na taj način smanjimo digitalni i ekonomski jaz koji je ogroman u Srbiji između ruralnih i urbanih područja“, rekla je Matić.
Na skupu se obratio i poslednji živi rođak Nikole Tesle, Vilijam Terbo koji se prisetio svog susreta sa slavnim naučnikom kada je imao 10 godina.
Terbo je rekao da je slušao o Tesli kao o uzdržanom čoveku, ali njihov susret bio je prisan i tek više godina kasnije uvideo je svoj poseban odnos sa slavnim pretkom.
„Njegov stariji brat je umro na tragičan način, kao i moj, i on je sigurno u mojoj majci prepoznao svoju koja je patila zbog gubitka starijeg detata. To je učinilo nas odnos posebnim“, dodao je Terbo.
Ispričao je i da je pri otkrivanju spomenika Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima, bocnuo svoj prst kako bi Teslinu krv, koja teče njegovim venama, što smatra velikim darom, ostavio na spomeniku.
Prstom je dodirnuo mesto na spomeniku gde bi trebalo da je srce, jer, kako ističe, Tesla nije samo izumeo velike stvari, već je radio za dobrobit celog čovečanstva.
Terbo svojom dužnošću, zadovoljstvom i čašću smatra obavezu da govori o Tesli i samim rukovanjem sa drugima, naročito mladima, ostavlja im tu istu obavezu da svojim potomcima govore o velikom naučniku.
U SANU će tokom dana biti održana predavanja o Teslinom životu i delu, a večeras će u Galeriji nauke i tehnike SANU biti otvorena izložba Teslinih pronalazaka.