Kostić: Srbija je danas prva u svetu po odlivu mozgova

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić upozorio je danas da je Srbija prva na svetu po odlivu mozgova i dodao da bi za deset do 15 godina moglo da dođe do ozbiljnog deficita raspoloživih resursa sa visokim obrazovanjem. 

„Određeni podaci ukazuju na scenario: više mesta nego studenata, a manje studenata nego što nam je potrebno za razvoj. Jedna od posledica je trka za studentima, s obzirom na to da je to osnov finansijske sigurnosti visokoškolskih ustanova. A šta je s kvalitetom?“, upozorio je Kostić u intervjuu za Novi magazin.

On je podsetio da je prema PISA testiranju iz 2012. godine 45,5 odsto učenika u Srbiji funkcionalno nepismeno, dok je svega dva odsto učenika blo u najvišoj kategoriji i da to, svakako, nije krivica učenika. 

Kostić je kao problem naveo kvalitet nastavnika, jer su kriterijumi napredovanja niski i nespecifični, a odgovornost snosi i „nerazumna ekspanzija visokoškolskih ustanova“. 

„Na primer, 2000.-2001. kod nas je bilo 86 fakulteta, a deceniju kasnije 236  i to 209 državnih i 27 privatnih, sa 1.228 studijskih programa. Pored toga, 2010. godine samo lista naziva menadžera sadrži 25 naziva koje tržište rada ne prepoznaje. Tužan zaključak je da je manjak kompetentnih nastavnika… Dramatičan je skok odbranjenih doktorskih disertacija: od 206 u 2007, do 770 2012. godine“, naveo je on.

Prvi čovek SANU je podsetio da je u skorom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija na prvom mestu u svetu po „odlivu mozgova“, odnosno odlasku stručnjaka na rad u druge zemlje, dok je po kapacitetu za inovacije na 132. od 140 zemalja obuhvaćenih istraživanjem. 

„U odnosu na broj ljudi sa višom ili visokom školom popisanih 1971. godine, udeo najobrazovanijih u ‘spoljnomigrantskom kontingentu’ Srbije na kraju prve decenije 21. veka uvećan je za više od 11 puta“, rekao je Kostić.

Zbog toga je, potrebno uneti mnoge izmene poput preispitivanja dimenzija sistema, sprečavanja pogrešnog usmeravanja mladih ka oblastima koje nisu potrebne za razvoj Srbije, uvođenja sistema nacionalnog rangiranja svih visokoškolskih institucija i podizanja kvaliteta doktorskih studija.

Takođe je neophodno ujednačavati kriterijume za izbor nastavnika nezavisno od ustanove, uključiti inostrane univerzitete u sistem evaluacije na različitim nivoima o omogućiti recipročnu migraciju iz univerziteta i u njega, kao mobilnost nastavnika i studenata unutar same Srbije.