Kovid bolnice (za sada) koštale oko 130 miliona evra

Država je na izgradnju i opremanje tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu potrošila ukupno oko 130 miliona evra. Od toga, izgradnja objekata bolnica je koštala 87,9 miliona evra, a kupovina potrebne opreme 42,3 miliona evra. 

Cene izgradnje i opremanja rasle su i nakon ugovaranja poslova tako što su naknadno potpisivani aneksi ugovora.

Kovid bolnica u Batajnici koštala je 42,9 miliona evra, u Kruševcu 37,7 miliona evra, a u Novom Sadu 48,6 miliona evra, vidi iz do sada javno objavljenih podataka.

Ministarstvo odbrane gradilo kovid bolnice

Izgradnja bolnica je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, dok je za opremanje bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.

Konkurencije prilikom izbora izvođača gotovo da nije ni bilo.

Kako je izgradnja kovid bolnica finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, Vojnograđevinska ustanova „Beograd“ je ugovarala poslove.

Raspisana su tri tendera, i to sva tri kao pregovaraćki postupci, bez objavljivanja javnog poziva. To znači da su ponudu mogle da daju samo firme koje su bile pozvane.

Poslove izgradnje u sva tri slučaja dobile su iste firme, Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca.

Potpuno isti konzorcijum kasnije je dobio i posao izgradnje fabrike vakcina.

Izgradnja bolnica, bez opreme, ukupno je plaćena 87,9 miliona evra, 27,8 miliona evra za bolnicu u Batajnici, 28,3 miliona evra u Kruševcu i 31,8 miliona evra u Novom Sadu.

Razlog za tajnost: „bezbednost države“

Stavljanjem projekata izgradnje kovid bolnica pod okrilje Ministarstva odbrane otvara se prostor za netransparetnost „pod izgovorom zaštite bezbednosti i odbrambenih interesa države“, objašnjava Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu poltiku (BCBP).

„Naime, Zakon o javnim nabavkama predviđa izuzetke od primene zakona u oblasti odbrane i bezbednosti, koji se u ovom slučaju mogu zloupotrebiti kako bi se smanjila transparentnost i preskočio postupak javne nabavke“, dodaje Ignjatijević.

Pojašnjava da se upravo u slučaju bolnica u Batajnici i Kruševcu, kao osnov za izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama navedena upravo bezbednost, iako se u samom obrazloženju ne mogu naći razlozi za to.

„Izgradnja kovid bolnice u Novom Sadu i fabrike vakcina prebačene su oktobarskim rebalansom u budžet Ministarstva odbrane za 2021. godinu, a sve projekte vodi Vojnograđevinska ustanova Beograd. Za razliku od bolnica u Batajnici i Kruševcu, bolnica u Novom Sadu i fabrika vakcina nisu na vojnom zemljištu, pa je dodatno nejasno zašto ove projekte koordinira Ministarstvo odbrane“, kaže Ignjatijević.

I opremanje bolnica bez konkurencije

Za nabavku opreme u kovid bolnicama bilo je zaduženo Ministarstvo zdravlja koje je, ponovo u pregovaračkim postupcima, dodelilo ugovore ukupne vrednosti 42,3 miliona evra.

Oprema za kovid bolnicu u Batajnici koštala je 15,1 milion evra, u Kruševcu 9,4 miliona evra, a u Novom Sadu 16,8 miliona evra.

Ove sume mogu da budu i veće, pošto je Državna revizorska institucija (DRI) u svom izveštaju već upozorila da Ministarstvo nije objavljivalo sve anekse koje je potpisivalo sa dobavljačima, što je i protivzakonito.

Nabavke za sve tri kovid bolnice su bile tako oragnizovane da je Ministarstvo u okviru jedne partije kompletno opremalo ove ustanove.

To znači da nije odvojeno tražilo firme od kojih će kupiti krevete, skenere, laboratorijsku opremu i slično, već je tražilo jednu kompaniju koja može da ponudi sve ovo zajedno.

Pošto je jasno da ne postoji preduzeće koje u svom asortimanu ima sve ove artikle, sve poslove su dobile grupe ponuđača.

Ono što je problem je što su se ove kompanije između sebe, mimo očiju javnosti, dogovorile o tome koliko će koja od njih dobiti novca od ukupne vrednosti ugovora.

Javnost je tako ostala uskraćena za informaciju o tome šta je sve kupljeno i za koliko novca, naročito što nije bila objavljena ni konkursna dokumentacija sa spiskom opreme.

„Dodatno je sporno koje firme su uopšte dobile poziv da dostave ponude. Kako su uopšte naručioci, bilo da je u pitanju Ministarstvo odbrane ili zdravlje, odredili kome će da upute poziv za dostavljanje ponude“, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.

Kako objašnjava, druge firme, kojima nije upućen poziv, nisu ni znale da se ta nabavka odvija.

„To je jedan od faktora koji snižava konkurenciju i jedan od faktora koji može da dovede do toga da se plaća skuplje.“

Sve tri kovid bolnice imale su istog glavnog dobavljača, kompaniju Magna farmacija, koja je bila nosilac posla u okviru kozorcijuma.