Kredite građani uzimaju zbog hrane, odeće, putovanja, ali i automobila

Kredite u Srbiji sve više uzimaju i građani i privreda – privrednici za širenje svog biznisa, a građani za trenutne potrebe i vraćanje starih dugova.

Monetarna politika države dovela je do toga da je inflacija godinama na niskom nivou, snižene su kamate na kredite i smanjen je obim „problematičnih kredita“, ukazuje dekan Beogradske bankarske akademije Dejan Erić, objašnjavajući moguće razloge povećanog kreditnog zaduživanja.

Erić kaže da vlasnici preduzeća novac banaka najčešće koriste kako bi ulagali u proizvodnju, dok građani pare koriste za troškove svakodnevnog života, ali i za otplaćivanje ranijih kreditnih obaveza.

S druge strane, kada se privreda zadužuje, ističe Erić, to je „dobar znak“, jer postoji potreba za širenjem proizvodnje.

„Nijedan privrednik se ne odlučuje za kredit lako, već onda kada ima određena ulaganja i kada proceni da će mu ta ulaganja doneti bolje poslovanje“, objašnjava Erić.

Da se privreda sve više zadužuje u cilju unapređenja poslovanja potvrđuju podaci NBS koji pokazuju da je poslovni svet za pola godine od banaka pozajmio 393 milijarde dinara.

Podaci NBS pokazuju da su se građani u prvih šest meseci ove godine zadužili kod banaka 283 milijardi dinara, a 59 odsto svih odobrenih kredita stanovništvu u našoj zemlji čine keš i refinansirajući krediti.

„To može značiti i da je životni standard još nizak“, smatra Erić i kaže da odnos između sklonosti ka štednji i uzimanja kredita u velikoj meri zavisi od životnog standarda u nekoj zemlji.

„Kada imate relativno nizak životni standard javlja se potreba za kratkoročnim gotovinskim kreditom koji može pomoći da rešite trenutne finansijske potrebe“, rekao je Erić za Tanjug.

Novac pozajmljen od banaka najčešće se troši na kupovinu hrane, odeće, putovanja, ali i za kupovinu automobila koji više nisu luksuzna roba u Srbiji.

U razvijenim zemljama, kratkoročni krediti nisu toliko popularni jer, navodi Erić, njihov standard je znatno viši, pa nemaju potrebu da pozajmljuju novac za odlazak na more ili kupovinu obuće i odeće.

Međutim, primećuje da su niže kamatne stope navele građane da jedne kredite zamenjuju drugima, odnosno, da kreditima za refinansiranje vraćaju ranije kreditne obaveze.

U ekonomiji je poznat zakon, objašnjava, da kada je roba jeftinija – više se traži, a niže kamatne stope učinile su kredite aktraktivnijom robom.

„Ako ste uzeli gotovinski kredit pre nekoliko godina po šest ili sedam odsto, a sada ga možete uzeti za četiri odsto, logika je ‘uzmi ovaj od četiri odsto da otplatiš onaj od sedam“, objašnjava Erić.