Krediti nikad povoljniji, ali ih građani ne uzimaju zbog lošeg životnog standarda

Građani i privreda ukupno duguju bankama oko 17,5 milijardi evra – to je oko jedan odsto manje nego na kraju decembra 2016, objavilo je Udruženje banaka Srbije. Manji dug je posledica smanjenja zaduženosti preduzeća, ali ni građani se nisu mnogo više zaduživali. To govori o lošem standardu, ali i slabim rezultatima privrede.

Građani Srbije u bankama drže oko devet milijardi evra, ali, iako banke imaju para, a kamate su niže nego pre, od banaka uzimaju tek nešto više pozajmica nego ranije. Najpopularniji su gotovinski i oni za refinansiranje.

Vlastimir Vuković iz NLB Banke kaže da je to očekivano, s obzirom na to da su kamate za te kredite značajno pale.

„Praktično ljudima dolazi određena količina novca na raspolaganje za različite potrebe, u krajnjoj liniji da prepakuju ranije finansijske obaveze u jednu povoljniju i u jedan kredit. Samim tim, to je logično i na neki način i diže standard, jer su pre dve godine mogli da dobiju duplo manje, sa mogu duplo više zbog niže kamate i dužeg roka“, objašnjava Vuković.

Prema podacima Udruženja banaka, u januaru je blago opao ukupan dug građana za potrošačke kredite, za 1,4 odsto, dok su banke odobrile nešto više gotovinskih, stambenih i kredita za refinansiranje, navodi predsednik te asocijacije Veroljub Dugalić.

„Limitirajući faktor je uvek standard. Očekujemo da uporedo sa rastom standarda raste i kreditna tražnja gražana. Teško je odvojiti 30.000 dinara za plaćanje rate kredita ako je prosečna zarada 370 evra“, ističe Dugalić.

U Udruženju banaka kažu pak i da su građani i dalje redovne platiše. Prema poslednjim podacima 9,7 odsto problematičnih kredita je među stanovništvom, dok duplo više ima kad je reč o firmama.

Slična je situacija i sa srpskim preduzećima. Iako su kamate niske, firme nisu u situaciji da pozajmljuju više novca nego što su činile ranije.