Krušik demantuje tvrdnje sindikata o uslovima rada i ističe rekordne ugovore za prodaju municije

Radnici u fabrici za proizvodnju municije „Krušik“ u Valjevu izloženi su kontinuiranim pritiscima, podižu im se radne norme u opasnim pogonima, uručuju im se „sporazumni raskidi ugovora“ i premeštaju se u novoformiranu radnu jedinicu Stolare, navela je Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata HK „Krušik“. S druge strane, iz Krušika poručuju da sindikat samo želi da povrati svoju reprezentativnost, ali i da fabrika dobro posluje kao i da je „obim novog ugovaranja na rekordnom nivou“.  Fabrika za poslednjih godinu dana beleži eksplozije, ali i profit od prodaje usluga i robe na inostranom tržištu od 63 miliona evra.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) HK „Krušik“ je pre nekoliko dana navela u svom saopštenju da se za probleme koji postoje u fabrici više puta obraćala Ministarstvu odbrane i ministru Bratislavu Gašiću, ukazujući na kontinuirane pritiske na zaposlene, podizanje radnih normi u opasnim pogonima fabrike i neadekvatnu reakciju službe zaštite na radu.

„Skretali smo pažnju na neopravdane premeštaje zaposlenih sa velikim radnim iskustvom u radionice za koje zdravstveno nisu sposobni, dok se na njihova radna mesta zapošljavaju drugi“, naveli su iz ASNS-a.

Na te dopise, kako navode, nisu dobili odgovor ni od ministarstva, ni direktorke Krušika koja ignoriše njihove pozive na sastanak.

Dodali su da im se svakodnevno obraćaju radnici koje menadžment poziva na „sporazumni raskid ugovora“ uz, kako su naveli „mizernu otpremninu“, ali i pretnju iz pravne službe u vezi sa tim „šta je sledeće“ ako ne potpišu „sporazumni raskid ugovora“.

„‘Sledeće’ je novoformirana radna jedinica Stolare u koju se prebacuju svi koji ne potpišu sporazum ili su trenutno na bolovanju zbog sopstvenog ili zdravstvenog stanja člana porodice, iako je to zakonom zabranjeno i ne može biti osnov za premeštaj ili otkaz. O radnoj etici, korporacijskoj odgovornosti, elementarnoj ljudskosti i poštovanju elementarnog dostojanstva rada i radnika da ne govorimo. Reč je o klasičnom zlostavljanju na radu targetirane grupe zaposlenih i kršenju osnovnih prava garantovanih zakonom i brojnim konvencijama čiji je potpisnik naša zemlja i koje obavezuju sve poslodavce uključujući i Upravu i posebno, direktora Krušika“, naveli su iz ASNS-a.

ASNS pretpostavlja da reprezentativni sindikati učestvuju u odabiru radnika za premeštaj u Stolaru i u zastrašivanju zaposlenih.

Dodaju da se firma promoviše kao društveno odgovorna i uspešna, a da je stvarna situacija suprotna, da zaposleni ne vide nikakav uspeh kada su plate, bezbednost i poštovanje dostojanstva u pitanju.

„Dok se zaposlenima preti otkazima, lokalni list „Napred“ objavljuje konkurse za šefove, poslovođe i NK radnike, što dodatno izaziva ogorčenje kod radnika koji su decenijama doprinosili razvoju fabrike, a sada su označeni kao „nepotrebni“. Pozivamo menadžment Krušika, na čelu sa Jovankom Andrić, Draganom Radojčićem i Veljkom Petrovićem, da odgovore ko stoji iza formiranja pogona Stolari i u čije ime se to radi? Da li je ovo novi pokušaj organizovanog pritiska i način da se otpuste nepoželjni radnici, kao što je bio slučaj sa Kartonažom?“, upitali su iz sindikata.

Obim novog ugovaranja je na rekordnom nivou

Nakon ove objave ASNS-a oglasila se i kompanija „Krušik“ navodeći da ASNS „pod okriljem brige o zaposlenima“ želi da povrati reprezentativnost.

Kako su dodali, „na lažne tvrdnje koje su iznesene u tekstu“, rukovodstvo fabrike može da odgovori istinitim i proverljivim podacima.

„Obim novog ugovaranja je na rekordnom nivou, realizacija je u poslednje tri godine sve veća, zarade zaposlenih su u porastu, investicije rastu, dakle, fabrika beleži sve bolje rezultate i sve govori u prilog tome da Krušik napreduje“, naveli su.

Fabrika je dodala da zaposleni daju doprinos i podižu produktivnost, a da to najbolje potvrđuju ostvareni rezultati u prethodnom periodu.

Kao jedan od pokazatelja te produktivnosti i dobrih rezultata je, dodaju iz Krušika, prosečna neto zarada po zaposlenom. Početkom 2023. godine zarada je iznosila „blizu 63.000 dinara“, na početku 2024. godine skoro 85.000 dinara, dok „danas iznosi gotovo 106.000 dinara“.

„Poverenje zaposlenih u ASNS neće vratiti ni stalni i zlonamerni pokušaji da se svaka situacija u kojoj se spominje Krušik izvrgne ruglu i manipulaciji sa ciljem dovođenja fabrike i rukovodstva u negativan kontekst. Nekolicina nezadovoljnih ljudi, motivisanih samo ostvarivanjem ličnih interesa, nije dovoljna da uzdrma sistem kakav je Krušik, koji se u vremenu visoke tražnje i tržišnih izazova, uspešno nosi sa konkurencijom, osvaja nova tržišta i ispisuje istoriju„, naveli su iz fabrike.

Dodali su da je zanimljivo to što u periodu od 2020. do 2022. godine, kada se fabrika borila za nove poslove i kada je ASNS bio reprezentativan sindikat, nije bilo primedbi od strane sindikata, a da „danas kada je Krušik na stazi prosperiteta i uspeha, ASNS se bori da sve to umanji i unizi“.

„Javnost jasno treba da zna da zaposlenima u Krušiku nije ugrožena bezbednost i da službe zadužene za praćenje radnih uslova brinu o tome da svaki zaposleni bude raspoređen na radno mesto na kojem će postići najveći učinak odnosno najvišu produktivnost. Što se tiče Krušikove stolare, radi se na stvaranju uslova da posao sklapanja ambalaže rade naši ljudi kako bi više sredstava ostalo fabrici. Takođe se radi i na podizanju produktivnosti u mehaničkoj obradi gde se normativi određuju po ugledu na savremene pogone iste delatnosti i tehničke opremljenosti“, dodali su u saopštenju.

Za pet godina šest eksplozija

Kompanija „Krušik“ iz Valjeva poslednjih pet godina, kako je pisala Nova ekonomija, nije mogla da se pohvali da je sve prošlo u redu kada je u pitanju bezbednost radnika na radnom mestu. Za poslednjih pet godina u ovoj fabrici desilo se šest eksplozija, od kojih se poslednja dogodila pre mesec dana kada je sedam radnika bilo u pogonu.

Naime, 2020. godine u fabrici je stradala jedna osoba, dok je još jedna bila lakše povređena. Dve godine kasnije u avgustu 2022, povređena je jedna osoba u eksploziji, a 2023. godine dogodile su se još dve nezgode – jedna u januaru kada su dve radnice povređene u vojnom delu zbog eksplozije, a druga u maju kada je šezdesetjednogodišnja radnica teže povređena.

Ni 2024. godina nije prošla mirno, pa je u pogonu za laboraciju mina bilo povređeno tri osobe prema navodima fabrike. Međutim, Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu je za Radio slobodna Evropa navelo da je u nesreći povređeno 10 radnika i da je to bila posledica aktiviranja osnovnog punjenja za minobacačku minu.

Iz Krušika putem trećih strana u Ukrajinu i Izrael

Krušik je osnovan 1939. godine kao privatna fabrika za proizvodnju municije koja se tada zvala „Vistad“.

Vlasništvo ove fabrike nakon više godina palo je u ruke države, pa tako država poseduje 30,8 odsto vlasništva, PIO fond 25,7, Grad Valjevo 20 odsto, Republički zavod za zdravstveno osiguranje 11,5 odsto, Fond za razvoj Republike Srbije 6,8 odsto, Nacionalna služba za zapošljavanje 4,9 i Grad Beograd 0,1 odsto.

U 2024. godini kompanija je imala 2.097 zaposlenih i poslovni prihod od 160,2 miliona evra. Ovaj poslovni prihod kompanija je ostvarila zahvaljujući i prodaji robe i usluga na inostranom tržištu u iznosu od nešto više od 63 miliona evra.

Iz Beograda je više puta demantovana informacija da Srbija direktno izvozi oružje napravljeno u svojim fabrikama, između ostalog i u Krušiku, za Ukrajinu ili Rusiju ali i naglašeno da ne može da utiče na to da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.

A srpskih raketa iz Krušika bilo je na ukrajinskom frontu, tvrdili su ruski mediji.

Naime, 3,5 hiljada raketa koje su proizvedene u valjevskom Krušiku, isporučene su preko posrednika Ukrajini. Kompanija „Krušik“ demantovala je ovu informaciju.

Da je Srbija ipak izvozila oružje Ukrajini, ali preko trećih zemalja potvrdio je list „Fajnenšel tajms“. Naime, srpska municija vredna 800 miliona evra, preko drugih zemalja, isporučena je Ukrajini u periodu od februara 2022. do juna 2024. godine.

Ovu informaciju potvrdio je i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru za isti britanski medij, rekavši da je to deo srpskog ekonomskog preporoda i da je izvoz municije bitan za zemlju.

„Ne možemo da izvozimo u Ukrajinu ili Rusiju, ali imamo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima… Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, krajem juna 2024. godine, piše Insajder.

Da je oružja ipak bilo u drugim zemljama, priznao je i sam predsednik od početka sukoba između Izraela i Irana.

Tako je na konferenciji za novinare rekao da je Srbija 23. juna zaustavila izvoz municije i da je šalje sada samo u svoje kasarne.

Precizni podaci o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi u Izrael i druge države nisu javno dostupni, a resorno ministarstvo poslednjih godina na svom sajtu ne objavljuje godišnje izveštaje o izdatim dozvolama za izvoz, piše RSE.

Osvrćući se na kritike zbog izvoza naoružanja, Vučić je rekao da vodi računa o bezbednosti države, ali da vodi računa i o radnicima u namenskoj industriji, gde se proizvodi municija koju je Srbija izvozila u inostranstvo.

„Ne mogu u Aziju, ne mogu u Afriku, ne mogu u Evropu, ne mogu u Ameriku. Gde hoćete, na Antarktik da izvozimo municiju?“, upitao je predsednik.