Kud plovi ovaj brod: Pomorcima stigla poreska rešenja

Srbija nema more, ali ima pomorce, mada ih Vlada Srbije otkad se raspala državna zajednica Srbije i Crne Gore nije više zvanično prepoznavala. Ovo zanimanje ispalo je iz vidokruga kako ministarstva za rad tako i Poreske uprave Srbije.

Međutim, više hiljada građana Srbije koji godinama plove na brodovima širom sveta, dobili su sredinom decembra prošle godine privremena rešenja o plaćanju poreza na dohodak građana i to za 2017. godinu.

Šokirao ih je iznos koji ide i do 15.000 evra samo za jednu godinu, a očekuju se ubrzo i rešenja za još četiri godine, verovatno sa istim, pa moguće i višim iznosima?! Još više ih je povredio odnos države jer su se godinama unazad kod nadležnih organa interesovali kako da regulišu svoj poreski status s obzirom da redovno imaju više od 183 dana stvarne plovidbe godišnje, i uvek je bio odgovor nadležnih poreskih službi da nisu poreski rezidenti, da bi nakon pet godina stigla „novogodišnja čestitka“ iz Poreske uprave.

Kako kažu, ovakav postupak svakako isključuje njihovu krivicu za neprijavljivanje, a Poreskoj upravi oduzima, najmanje moralno, pravo za razrez poreza pet godina unazad.

„Niko ne izbegava porez, mi ne želimo da krijemo novac od države Srbije. Mi smo dobili da platimo porez za koji nismo znali da imamo obavezu, a odlazili smo u Poresku,“ kažu za Novu ekonomiju dugogodišnji pomorci i članovi Udruženja pomoraca Republike Srbije Aleksandar Radić i Filip Anđelković.

Rešenja sa astronomskim iznosima stigla su i pomorcima koji više ne plove zbog godina, ili su u međuvremenu preminuli, a mnogi pomorci neće na vreme ili uopšte primiti rešenja Poreske uprave jer su na brodu.

Ovo Udruženje smatra da poreski organ nije imao zakonsko pravo da donosi rešenja sa retroaktivnim važenjem u odnosu na njih, pa shodno tome da za pomorce ne može uopšte da proistekne obaveza na plaćanje poreskih obaveza po donetim rešenjima.

Veruju da ovakvo donošenje privremenih rešenja, predstavlja svojevrsnu zloupotrebu prava poreskog organa, te da su rešenja protivna, ne samo Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, već da ima razloga da su povređena i Ustavom zagarantovana prava pomoraca, a i Evropska konvenciji o zaštiti ljudskih prava.

Prilikom donošenja rešenja, poreski organ je zanemario niz svojih obaveza kao na primer, da ceni ekonomsku moć svakog poreskog obveznika, da pravilno utvrdi visinu poreskog zaduženja, te konačno da pribavi sve dokaze iz kojih treba nedvosmisleno da proizađe da li je pomorac u pitanju poreski rezident ili to nije. Smatra se da su u tom delu povređena prava svakog pomorca i da saglasno s time je svako doneto rešenje, ne samo nezakonito, već i protivustavno, objašnjavaju sagovornici Nove ekonomije.

Za razliku od frilensera, pomorci su u specifičnom položaju jer zarade ostvaruju na stranim brodovima, a ne kao rezidenti sa sedištem posla u Srbiji što znači da nisu dužni da plate porez na prihode građana, kao i svi drugi građani, makar bili državljani Srbije koji svoje prihode stiču u drugim državama, a šalju ih u domaće banke svojim porodicama.

“Ti prihodi su vidljivi jer se na brodovima ne može raditi na crno, ali je jako neprimereno prilaziti im na taj način što će se neselektivno ulaziti u račune pomoraca kod banaka koji bi, valjda, morali biti tajni. Takođe ističu da na brodovima imaju zdravstveno osiguranje, te da je potpuno neprimerena takva naplata u rešenjima, jer kako se može „retroaktivno“ lečiti?!”, navode kao argument.

Pomorci objašnjavaju da je ovo posledica višegodišnje nebrige države kada je reč o regulisanju položaja velikog broja građana Srbije koji rade na brodovima brojnih stranih kompanija, a da je pri tome Srbija potpisnik ili pravni slednik svih međunarodnih konvencija iz oblasti pomorstva, a posebno MLC Konvencije o radnim odnosima pomoraca.

Da stvar bude gora pomorci u Srbiji nisu novo zanimanje. Do raspada Jugoslavije postojala je precizna pravna regulativa koja je, između ostalog, garantovala i beneficirani radni staž kao za policajce i vatrogasce jer mornarski hleb nije tako sladak iako su primanja veća od srpskog proseka.

Vremenom, broj zaposlenih srpskih državljana na stranim brodovima je rastao posebno sa ekspanzijom i popularnošću kruzera, a sa druge strane, kao paradoks, pomorci su gotovo nestali iz domaće regulative, iako je realna procena da danas, kako na teretnim, tako i na putničkim brodovima, a u nedostatku tačnih podataka, plovi možda između 7.000 i 8.000 pomoraca.

Od 2006. do 2015. godine, ugasile su se i postojeće domaće institucije (kao npr. Brodarska škola u svom nautičkom delu) koje su bile zadužene za školovanje pomoraca. Takođe, Ministarstvo saobraćaja nije dozvolilo ili je ukinulo već postojeću obuku putem kurseva za sticanje kvalifikacija pomoraca, tako da danas ko iz Srbije želi na brod, kruzer ili jahtu, po dozvole i sertifikate mora u Hrvatsku, Crnu Goru,Italiju ili na intervju u London.

To sve košta od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra, i to sve plaćaju domaći pomorci, iz svog džepa. Gde je to vidljivo u donetim poreskim rešenjima, pitaju pomorci.

Zato ih je i naljutila namera države Srbije da nakon višegodišnjeg ignorisanja stanja u ovoj oblasti, sada samo oporezuje njihova primanja na računima u srpskim bankama kao da je reč o prihodu od autorskih prava, a ne o teškom poslu koji mora biti regulisan na drugi način, baš kao svuda u svetu.

Pomorci traže da Srbija konačno definiše njihova prava i obaveze, i pritom ne mora da se izmišlja topla voda. Ima dovoljno takvih modela među pomorskim državama, kao što je to, na primer, model iz Hrvatske sa prijavom za samooporezivanje za sva zanimanja na brodu. Da li je neko i koliko dugo bio na brodu, vrlo lako može da se utvrdi, i u tom smislu nije moguća zloupotreba, tvrde sagovornici Nove ekonomije.

Ovo Udruženje i Unija pomoraca i lađara iz Novog Sada traže od Ministarstva finansija i Poreske uprave da se poreska rešenja koja su stigla u decembru „obore“.

Uporedo ističu da je na sastanku sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave postignut dogovor da bude od strane ovih asocijacija podnet jedan predlog, kako za oporezivanje, tako i za ukupni radno-pravni status srpskih pomoraca koji bi bio uklopljen u postojeća zakonska rešenja ili, moguće, i samostalan zakon.

„Država je od nas napravila kriminalce, a ništa nije uradila da uredi naš status. Ukoliko ova poreska rešenja ostanu, bićemo primorani da pogasimo račune u Srbiji i otvorimo račune direktno kod brodarskih kompanija u kojima radimo. Da smo znali da će ovoliki porez naplatiti, mnogi od nas nikad ne bi otišli na brod“, zaključuju prestavnici Udruženja pomoraca.