Lađari Srbije: Postojeći propisi mogu ozbiljno da ugroze plovnu infrastrukturu

Razvoj turizma na rekama u poslednjih 30 godina, razvoj kruzera i putničkih brodova postavljaju velike infrastrukturne izazove. Sa druge strane, tokom tranzicije devedesetih godina minulog veka skoro svi segmenti upravljanja rekama doživeli su nagli pad, ocenjuju u Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS).

Kako naglašava UPLS, zbog velikih promena u sistemu plovidbe neophodno je prilagođavanje važećih zakona i pravilnika.

Većina zakona i uredbi je prema njihovim rečima doneta u skladu sa praksom i poznavanjem materije, ali smatraju i da „ima i omašaja koji prete da ozbiljno naruše postojeću infrastrukturu“.

Prema njihovim rečima uredba koja može ozbiljno da ugrozi plovne puteve i priobalje je ona o postavljanju pontona, odnosno pristana brodova. Objašnjavaju da je zakonom predviđeno da je za postojanje pontona obavezno postavljanje šipova.

„To bi bilo sasvim opravdano na neutvrđenim delovima priobalja ili na vodnim delovima gde je teško napraviti drugačije rešenje, ali da to bude obavezujuće za sve pontone je prilično neopravdano i u najmanju ruku opasno i besmisleno“, smatra UPLS.

Lađari smatraju i da je taj propis obesmislio stogodišnju tradiciju srpskog brodarstva i hidrogradnje, a kao najnoviji primer navode ponton kod Beton hale u Beogradu.

Upozoravaju da postavljanje bilo kakvih prepreka u vodotok može da izazove pomeranje plovnog puta, da se stvore nanosi i ugroze utvrđene obale. Sve to može da nanese ogromnu štetu na infrastrukturi koja se planira desetinama, pa i stotinama godina:

„O tome se uči na drugoj godini brodarske škole, te će vam svaki šesnaestogodišnjak brodarske struke reći da se ne dozvoljava postavljanje veštačkih prepreka u uređene vodotokove (samoinicijalno postavljanje brane, šporne, kamena pa čak i vodenice je strogo zabranjeno)“, upozoravaju lađari.

Podsećaju i da je na nemačkom delu Dunava zabranjeno samostalno skidanje objekata u slučaju nasedanja, zbog izbegavanja štete u plovnom putu, kao i da nijedna zemlja u Evropi ne koristi šipove za postavljanje pontona za pristajanje, već obalne upornike, odnosno šorpanj.

„Niko nas ne može ubediti da su postavljeni šipovi jači od kejskog zida. Postavlja se pitanje kako će se ovi objekti ponašati pri pojavi leda i pri kretanju i taloženju rečnog i prirodnog nanosa, jer se jasno vidi da nije predviđena barijera za odbijanje leda, a da ne govorimo o mogućnosti stvaranja spruda iznad postavljenog pontona zbog pobodenih šipova“, naglašavaju u UPLS.

Podsećaju i da se veliki putnički brodovi ne vezuju za pontone već za obalu, dok pontoni služe samo za lakšiji trasfer putnika i privezivanje brodova na problematičnim obalama gde se nalazi kosi kej ili gde je plitko priobalje.

Dodaje se i da pravilne i praktične primere upotrebne infrastukture i pristana treba da tražiti u rešenjima do kojih su naši inženjeri došli još pre 40 godina, ili u susednim zemljama koje ovu praksu sprovode nekoliko decenija duže od naše zemlje.

Podsećaju i da su se o problemima priveza brodova u Beogradu, kao i o vrstama pontona u Evropskoj uniji već oglašavali.