Ledeni dani štite ozime kulture, ali nisu dobri za voće

Debeli minus i debeli sneg neće mnogo uticati na žito i voće. Beli pokrivač pre niskih temperatura štiti ozime kulture. Do propadanja useva i voća, kažu stručnjaci, mogu da dovedu jedino nagle promene vremena.

Ove jeseni pšenica je zasejana na oko 550.000 hektara. Onoj koja je nikla sneg je dobrodošao jer je štiti od mraza. Isto je i sa ječmom, raži i uljanom repicom.

„Kada odgrnete vidite da dole nije smrzlo, vidite da je dole neka temperatura solidna“, kaže Milan Pogrmić, poljoprivrednik iz Adaševaca.

„Kod useva koji su posejani kasnije, van optimalnog roka i koji nisu uspeli da se izbokore biće štete, a koliko moramo sačekati proleće da vidimo šta će da nikne“, kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije.

Sigurno je da minus šteti izvozu žita, jer zbog zaleđenih reka barže stoje u lukama, pa dnevno van granica ode 30 tona manje.

Ratomir Šojić ima hektar pod jabukama. Brine ga kakve će posledice ostaviti minus 25 stepeni.

„Teško će preživeti, kakav će biti rod za ovu godinu ne znam, ali biće opasno. U brdima šljive i jabuke su osetile mnogo“, kaže voćar Ratomir Šojić iz sela kod Požege. 

„Pretpostavljam da neće biti velikih šteta sem za neke vrste kao što je breskva i kajsija. Malina kada se pokrije snegom ona je pod izvanrednim izolacionim slojem i u takvim uslovima malina u principu nikada ne izmrzne“, kaže profesor Milovan Veličković sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Voću međutim, kažu stručnjaci, mogu da smetaju nagle promene temperature.

„Ako sada iza ovih velikih hladnoća i mrazeva nastupi topao period to ne bi bilo dobro za voćke, one bi bile iziritirane da pokrenu vegetacioni ciklusi i ako u kontinuetu bude niskih temperatura voćke će da nastave svoj dubok zimski san“, kaže Veličković.

Dobro je, kažu stručnjaci, i što polen podnosi izuzetno niske temperature, a pčele se grupisanjem u košnicama i stablima same brane od hladnoće, a med koriste kao hranu i agregat.