Srbija

10.07.2023. 15:17

Autor: Nova Ekonomija

Leti, leti… Air Srbija: Da li će se ponoviti dobar rezultat iz 2022. godine?

Avion Air Serbia na aerodromu koji se sprema za ukrcavanje Foto: Nova ekonomija

Srbija

10.07.2023. 15:17

Ukoliko je cilj Vlade Srbije da Air Srbija (Er Srbija) kreira uspešnu poslovnu priču, jasno je da će morati – kao i u slučaju drugih problematičnih državnih preduzeća o kojima Fiskalni savet godinama priča (recimo EPS) – da sprovede sistemsku reformu.

U suprotnom, kompanija će i dalje biti tinjajući fiskalni rizik koji, iako ni izbliza nema kapacitet da uruši javne finansije Srbije, može da „pojede“ novac koji je mogao da bude usmeren u vrtiće, bolnice, škole ili izgradnju kanalizacije, navodi se u najnovijoj analizi koju je objavila Nova ekonomija. 

Veliki gnev putnika kojima su u poslednji čas otkazivani letovi, kao i saopštenje same kompanije, ponovo su u žižu javnosti vratili temu – kako posluje Er Srbija, koliko nas njeno poslovanje košta i da li Srbija može da izdrži da poseduje avio-kompaniju.

Srpski nacionalni avio-prevoznik, Er Srbija, u 2022. godini ostvario je neto dobit od nešto preko 20 miliona evra, što je nesporno dobar rezultat, imajući u vidu prethodne godine stalnih gubitka. Ključno je pitanje, pak, da li su i u kojoj meri ovi rezultati održivi?

Eksterne okolnosti, barem u ovom momentu, idu naruku Er Srbiji. Međunarodna asocijacija za vazdušni transport, IATA, nedavno je objavila da avio-saobraćaj već neko vreme ostvaruje dobre rezultate i da će 2023. biti osetno uspešnija nego što se prognoziralo.

Bolje rezultate objašnjavaju ranijim ukidanjem kovid restrikcija u Kini, nastavkom trenda rasta broja putnika i drugim faktorima.

Na troškovnoj strani, najveće je olakšanje to što cena goriva mesecima ima trend pada, premda su ranije prognoze bile daleko pesimističnije.

Ako se posmatra broj prevezenih putnika, Er Srbija je zapravo imala osetno snažniji rast u odnosu na globalni prosek industrije, budući da je već u 2022. godini broj putnika gotovo dostigao pretkrizni, dok je na svetskom nivou on tek na oko 70% nivoa iz 2019. godine).

Ovo je nagoveštaj da su i neki vanredni činioci, specifični samo za našu zemlju, doprineli tome da oporavak tražnje za uslugama Er Srbije bude brži nego na svetskom nivou (veliki broj putnika iz Rusije?).

Kada je reč o unutrašnjim okolnostima, deluje da je Er Srbija danas spremnija za tržišnu utakmicu nego što je bila pre pandemije. Moglo bi se, zapravo, reći da je kompanija u protekle dve godine sprovela neku varijantu „tihe“ konsolidacije poslovanja.

Sa troškovne strane, najznačajnije je pomenuti smanjenje broja zaposlenih u matičnoj kompaniji, koji je na kraju 2022. godine bio za četvrtinu manji nego u 2020. godini (smanjenje sa preko 1.400 na 1.080 ljudi).

Sprovedena je, takođe, intenzivna ekspanzija budući da je samo u prošloj godini uvedeno oko 15 novih linija, dok je flota iznajmljenih aviona podmlađena i proširena.

Poslovni prihodi kompanije snažno su porasli, dostigavši u 2022. godini nivo koji je za preko 30% veći nego u rekordnoj 2019. godini, čemu je, svakako, doprinelo poskupljenje usluga avio-saobraćaja zajedno sa bržim rastom broja prevezenih putnika od očekivanog.

Drugim rečima, boljim poslovnim performansama kompanije pomogli su dobri potezi menadžmenta, ali su veliku ulogu odigrale i međunarodne okolnosti.

Er Srbija, ipak, nije uspela da iskoreni sve interne neefikasnosti, zbog čega čak i u relativno povoljnim međunarodnim okolnostima nema garancije da će moći dugoročno uspešno – što podrazumeva i samostalno – da posluje.

Jedan od razloga za brigu jesu nedavna odlaganja letova sa velikog broja aerodroma.

Iz zvaničnog saopštenja kompanije može se zaključiti da su problemi, najvećim delom, izazvani kašnjenjem ulaska u flotu nekih aviona, kao i problemima u lancima snabdevanja rezervnim delovima.

Možda je to zaista tako, a ako jeste, na takve stvari se u konkurentnoj i dinamičnoj oblasti kakav je avio-saobraćaj blagovremeno reaguje. Ima kompanija, poput Lufthanse, koje su unapred otkazale deo svojih letova zbog nedovoljnih kapaciteta, kako se kupcima to ne bi saopštavalo na dan putovanja.

Informacije o kašnjenjima u isporuci aviona i rezervnih delova uveliko su morale da budu poznate i nadležnim službama Er Srbije, usled čega ostaje nejasno zašto kompanija o tome nije ranije obavestila putnike.

Iz ugla uticaja na poslovanje, još uvek je rano za ocenu veličine efekta – ukoliko je situacija stavljena pod kontrolu, poslovanje kompanije neće biti značajnije pogođeno.

Ako, međutim, postoje ozbiljniji problemi u globalnim lancima snabdevanja (nestašice, rat u Ukrajini) ili su posredi neki drugi strukturni činioci, onda bi poslovanje moglo ozbiljnije da bude pogođeno već tokom ove godine.

Er Srbija je, zapravo, pre pandemije i svih kriza koje su se na nju nadovezale, imala poteškoća u poslovanju.

 

Problemima je doprinela činjenica nepostojanja čvrstog nadzora i kontrole od strane države.

Er Srbija za razliku od drugih kompanija u ovoj delatnosti, ne objavljuje godišnje ni periodične finansijske izveštaje o poslovanju.

Redovnim praćenjem poslovanja kompanije ne bavi se Ministarstvo privrede, a razlog je to što preduzeće ne posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima (nije javno preduzeće, nego je akcionarsko društvo), pa nema obavezu redovnog dostavljanja periodičnih izveštaja.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nema gotovo nikakve operativne nadležnosti nad ovom kompanijom, dok Kancelarija za kontrolu državne pomoći ne sme da daje nikakve informacije vezane za poslovanje Er Srbije, budući da je Vlada partnerstvo kompanije sa Etihadom proglasila „poverljivim“.

Finansijski izveštaji kompanije postaju dostupni tek kada ih, najmanje nekoliko meseci nakon završetka kalendarske godine, objavi APR na svom sajtu.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.