Letnje suše dešavaju se dvostruko češće nego nekada

Novo istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, pokazuje da se učestalost suša tokom jula i avgusta drastično povećala u odnosu na pre nekoliko decenija.

Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju u tekstu za portal Klima101 piše da jaka suša koja već nedeljama traje u različitim delovima zemlje, a posebno u istočnoj Vojvodini, ugrožava vodosnabdevanje i prinose kasnih kultura, pre svega kukuruza i soje.

„Ovakvi uslovi su ekstremni, ali su nažalost istovremeno i sve normalniji deo naše realnosti – ne samo u Srbiji, već i šire, u ovom delu Evrope“, navela je Tošić, a prenela agencija Beta.

Na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu u okviru projekta „EXTREMES“ je sprovedeno niz istraživanja fenomena suše u Srbiji.

„Otkrili smo, između ostalog, da ako uporedimo prilike iz poslednjih 30 godina sa onima koje su vladale tokom prethodnog takvog perioda, letnje suše su sada dvostruko češće“, istakla je Tošić.

Istraživanje pokazuje da je ovo je osmi put od 2000. godine da suša u avgustu pogodi velike delove Srbije, a nekada je to bila retka pojava.

Među ekstremnim vremenskim prilikama, suše su posebno teške za praćenje i merenje, teško je odrediti kada tačno počinju i koliko traju, a ostavljaju dalekosežne posledice po poljoprivredu, ekonomiju i ljudsko društvo uopšte.

Kako bi se suše mogle pratiti, u nauci je razvijen veliki broj takozvanih indeksa – alata koji uz pomoć konkretnih brojki i merenja opisuju određena stanja, u ovom slučaju dužinu i intenzitet suša.

„U našem istraživanju koristili smo indeks pod nazivom SPEI (Standardized Precipitation Evapotranspiration Index), odnosno standardizovani indeks padavina i evapotranspiracije: ukratko, u pitanju je vrlo koristan alat koji nam omogućuje da sagledamo suše na različitim vremenskim skalama, koristeći podatke o temperaturi i padavinama. Uz pomoć ovog indeksa mogu se pratiti sušni uslovi na globalnom nivou“, objašnjava Tošić.

Istraživanje je pokazalo da su do 1990-tih godina prošlog veka bila samo dva ekstremna događaja: 1963. i 1983. godina, i to samo sa lokalizovanim ekstremnim sušama u delovima Vojvodine.

Ali situacija se menja od poslednje decenije prošlog, a posebno sa početkom ovog veka. Jake i ekstremne suše obeležile su avguste 2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2022.

„Ovaj avgust, 2024. godine, uskoro će postati novi član ovog rastućeg niza. Pored toga, uočili smo i da meseci jul i avgust pokazuju konzistentan trend ka suvljim uslovima i višim letnjim temperaturama“, navodi Tošić.

Ona kao jedan razlog za ovako drastičnu promenu kada su u pitanju suše u Srbiji navodi to što se Srbija nalazi u „vrućoj tački“ klimatskih promena, pa je porast temperatura, a posebno tokom leta, ovde veći od svetskog proseka.

Nedostatak padavina u julu i avgustu, praćen izuzetno visokim temperaturama i toplotnim talasima poput skorašnjeg u julu stvara idealne uslove za razvoj suše.

Na veću učestalost suša utiču i promene u atmosferskoj cirkulaciji većih razmera, objašnjava Tošić i dodaje da određena istraživanja ukazuju na to da, primera radi, zagrevanje Mediterana utiče na veće prodore toplog vazduha iz severne Afrike ka Evropi, što sa sobom donosi dugotrajne suve vremenske uslove.

„Aktuelna naučna saznanja nam govore da će, u široj regiji jugoistočne Evrope, letnje temperature nastaviti da rastu usled klimatskih promena, a da će letnjih padavina biti manje. Verovatnoća da ćemo imati više ovakvih (pa i gorih) suša na našem području je dosta velika, mada je teško dati prognoze kada će se tačno ove suše dešavati“, istakla je Tošić.

Zbog toga je potrebno, dodala je, adaptirati se na nove uslove, ne samo u poljoprivredi, i unaprediti sezonske prognoze.

Ministarstvo: Udeo Jadra u vodosnabdevanju Srbije zanemarljiv