Ljajić: CEFTA sporazum u ozbiljnoj krizi

CEFTA sporazum je u ozbiljnoj krizi, a ideja o ekonomskom povezivanju regiona na „klimavim nogama“, kaže ministar Rasim Ljajić.

Razlog su, kako navodi, česte jednostrane, provokativne odluke pojedinih vlada regiona i uvođenja vancarinskih barijera u trgovini sa Srbijom.

Najnoviji takav slučaj je spor o brašnu sa Makedonijom, a ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić najavljuje u razgovoru za Tanjug da će Srbija, ukoliko Makedonija do 14. aprila ne bude našla rešenje za uvoz srpskog brašna, istog dana primeniti „pun set“ kontramera.

„Ako do 14. aprila ne nađemo rešenje, automatski ćemo istog dana uvesti kontramere. Nemamo drugog mehanizma, bili smo dovoljno strpljivi i tolerantni“, jasan je Ljajić.

Kaže da Srbija razume da je makedonska vlada pod „strašnim pritiskom malog mlinarskog lobija“ ali podvlači da srpska strana više neće trpeti „jedno takvo nelogično i neekonomsko ponašanje“.

Pomak je, podseća, napravljen nakon nedavnih razgovora sa makedonskom stranom u priznavanju međusobnih sertifikata i radnog vremena inspekcija na graničnim prelazima, a Srbija je, dodaje, predložila potpuno ukidanje kontrolnih markica koje se lepe na pakovanja brašna.

„Predlažemo da potpuno ukinemo markice, i mi i oni, jer nema potebe da se rade duple kontrole ako se međusobno priznaju sertifikati zato što se na taj način povećava vrednost robe, a na kraju, to sve plaćaju potrošači“, kaže Ljajić.

Podseća da je od 13 vancarinskih barijera koje je Srbija imala sa Bosnom i Hercegovinom, rešeno devet, i to, ističe, za dva meseca.

Na pitanje Tanjuga, da li je ideja o ekonomskom povezivanju regiona održiva, obzirom na česte vancarinske barijere i da li je moguće da se izmeni način glasanja u CEFTA kako je to Srbija predlagala, princip „konsenzus minus jedan“ Ljajić kaže:

„CEFTA sporazum je u ozbiljnoj krizi, sveo se na klasični sporazum o slobodnoj trgovini između zemlja regiona, ali CEFTA je dala vrlo važne rezultate za trgovinu među zemljama na ovom prostoru. Međutim, došla je u fazu, ili će da regresira, ili ćemo napraviti korak više u pravcu daljih ekonomskih integracija“.

Kaže da se Srbija po ovom pitanju obraćala nadležnima u Evropskoj uniji ali da „nema sluha u EU“. „Plašim se da se EU ne bavi ovim problemom, osim načelnih sastanaka koji obično ništa ne donose, a opet, razlike medju zemljama članicama CEFTA su tako velike da teško možemo da postignemo saglasnost“, sumnja Ljajić.

Evropska unija se mora aktivno uključiti u proces ekonomskih integracija celog regiona ističe ministar:

„Ne možemo da govorimo o potpunom zajedničkom ekonomskom prostoru dok god nam na Kosovu uvode akcize na uvoz građevinskih blokova, akcize za izvoz brašna iz Srbije, i dok iz Makedonije imamo različite modele kreativnosti kada govorimo o vancarinskim barijerama“.

Kaže da mnogi zvaničnici regiona inicijativu Srbije za ekonomsko povezivanje, gledaju sa skepsom i kroz prizmu politike. „Ovo nema nikakve veze sa politikom. Postoji kod pojedinih zemlja bojazan da ovo nije nekakava zamena za evropske integracije, apsolutno nije“, poručuje Ljajić.

Objašnjava da je reč o ekonomskom spajanju svih regionalnih kapaciteta kako bi se stvorilo jedinstveno tržište sa 20 miliona ljudi što je, ocenjuje, značajno za dolazak velikih investitora u region.

Priprema se nekoliko regionalnih sastanaka kako bi se razgovaralo na ovu temu, kako na samitu u Sofiji tako i na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu sredinom godine, te se nada, kaže Ljajić, da će se na tim skupovima „pomeriti stvari s mrtve tačke“.