Svega deset odsto opština i gradova u Srbiji ima potpuno digitalizovane procedure, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Zbog toga su građani i privreda čak 95 odsto svojih zahteva ponovo predali na šalteru.
Gradovi i opštine uspeli su da digitalizuju 20 odsto postupaka koji su u njihovoj nadležnosti, ali kada se iz računice izuzme mali broj lokalnih samouprava koje su u tome uspešne, prosek pada na tek pet odsto.
„Svega 14 odsto gradova i opština strateški razmišlja o razvoju elektronskih usluga, što dokazuje i činjenica da za razvoj eUprave opštine u proseku izdvajaju svega 40.000 evra godišnje, a ako izuzmemo one najuspešnije prosečni budžet pada na 8.500 evra“, kaže Željko Tomić, predstvnik NALED-a.
Uspeh digitalizacije i budućnost mikrokreditiranja u SrbijiPrema njegovoj oceni, to objašnjava činjenicu zašto svega 10 odsto gradova i opština u Srbiji ima više od 90 odsto odsto digitalizovanih postupaka.
Tomić naglašava i da je prosečna starost računara u lokalnim samoupravama između pet i osam godina, svega petina opština ima novije kompjutere, a oko 14 odsto opština nema softverske licence.
Gradovi i opštine u razvoju treba više da rade na razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje.
„Svega desetina gradova i opština ima veb prezentacije na .gov domenu, nešto manje od polovine zapošljava samo jednog IT stručnjaka, 11 odsto nema nijednog. Dve trećine ističe da nijedan njihov IT ekspert u proteklih nekoliko godina nije prošao obuku na tu temu“, dodaje Tomić.
Kako se navodi, u proseku je 46 službenika po lokalnoj samoupravi ovlašćeno da vodi postupke na papiru ili elektronski, ali je tek svaki četvrti prošao obuku za elektronsko poslovanje.
Nijedna opština ne stimuliše građane da više koriste elektronske procedure umanjenjem pratećih taksi ili naknada, 78 odsto gradova i opština nije razvilo posebnu aplikaciju za lakšu komunikaciju s građanima.
Digitalizacija privrede i razvoj društvaIpak, kako se dodaje, dve trećine lokalnih samouprava omogućilo je elektronsko postavljanje pitanja gradonačelniku ili predsedniku opštine i podnošenje zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja.
„Većina opština ne koristi podatke iz elektronskih procedura za bolje donošenje odluka, 94 odsto nije uključilo građane u dizajniranje usluga i rezultat toga su postupci koji nisu prilagođeni njihovim potrebama i navikama“, zaključuje Tomić.
Istraživanje NALED-a sprovedeno je uz podršku Evropske unije, u okviru projekta Lokalni indeks eUprave (LEI).
LEI indeks, čiju je izradu podržala Evropska unija, biće predstavljen u vidu interaktivne mape Srbije na sajtu www.lei.rs, a na osnovu toga moći će da se prati razvoj digitalizacije.