Lokalni izazov: Kako prebroditi energetsku tranziciju u Lazarevcu?

Stanovnici Lazarevca, opštine gde se nalazi važan rudnik uglja u Srbiji, temu o zatvaranju Rudarskog basena (RB) Kolubara označavaju kao „tabu“, prenosi portal Klima 101. Kako se naglašava, vlast i industrija, trebalo bi da razgovaraju o tome, prepoznaju benefite i utvrde koje alternative u situaciji kada se više ne bude koristio ugalj.

„Čini se da je trenutno, u očima stanovnika ove opštine, vizija budućnosti bez uglja krajnje distopička uprkos tome što njihova sadašnjica u dimu, prašini i rđi zapravo više nalikuje takvim prizorima“, dodaje se u o isgtraživanju stavova građana Lazarevca koje je sprovela organizacija Climate Action Network (CAN) Europe.

Kako se ocenjuje, edukacija lokalnog stanovništva i civilnog društva predstavlja jedan od važnih početnih koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji.

Većina građana Lazarevca veruje da nema šanse da RB Kolubara ikada bude zakatančen, kao i da bi Lazarevac bez rudnika postao „grad duhova“.

Kako se objašnjava, na pokretanje teme pravedne tranzicije mnogi Lazarevčani bi se iščuđavali, a na neka pitanja istraživača reagovali su podsmehom, neki bi pričali tiho, neki zalupili vrata, neki su se pravdali da im deca i rodbina rade u „Kolubari“.

Kako se objašnjava, lokalna zajednica i civilno društvo iz Lazarevca, kao i sama država, trebalo bi da rade na novim strategijama, inovacijama, čistoj tehnologiji, investicijama, merama socijalne zaštite i prekvalifikacije.

Prema nalazima CAN-a, deluje kako je ekonomski faktor kod Lazarevčana odnosi prevagu nad ekološko-zdravstvenim pošto njihova opština važi za jednu od najbogatijih u zemlji.

Zvanični podaci pokazuju da je u RB Kolubara, najvećem ogranku EPS-a, zaposleno skoro 12.000 ljudi. Ekonomski gledano, lignit je najvažniji prirodni resurs opštine.

Ima li budućnosti bez rudnika?

Kako se ocenjuje, jasno je da ogroman broj Lazarevčana ne može ni da zamisli kako bi izgledala opština bez ugljenokopa zato što ih niko ni ne upućuje na to.

Sa druge strane, napori aktivista se ignorišu pa podizanje svesti i iniciranje društvenog dijaloga država treba da preuzme u svoje ruke, jer skoro 80 odsto CAN-ovih ispitanika nije upućeno u koncept pravedne tranzicije.

Poučeni primerima iz sveta, eksperti veruju da edukacija o pravednoj tranziciji i kod nas treba da dođe od organa vlasti.

Kako se naglašava, najpre treba da se isplanira kojim obnovljivim izvorima mogu da se zamene fosilna goriva preko poboljšanja energetske efikasnosti, kao i kako će kopovi opet biti iskorišćeni.

Neke od mogućih opcija za ponovnu upotrebu rudnika jesu izgradnja solarnih elektrana po uzoru na Severnu Makedoniju ili razvoj naučno-tehnološkog parka kao što je urađeno u Belgiji.

Zelena tranzicija otvara regionalni razvojni potencijal, pa samim tim i nova radna mesta, ne samo na polju obnovljivih izvora, već i održive mobilnosti, energetske efikasnosti, regenerativne poljoprivrede, eko-dizajna, ali kako se dodaje, srž uspeha na tom putu leži u planiranju i transparentnosti.

Šta će se desiti sa rudarima kada Srbija jednog dana napusti ugalj i okonča energetsku tranziciju ka čistoj energiji? Gde će raditi, od čega će prehranjivati svoje porodice, šta će biti sa opštinama koje svoj razvoj baziraju na eksploataciji ovog energenta?

Proizvodnja i potrošnja energije iz fosilnih goriva odgovorne su za oko dve trećine svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte koji su glavni uzročnici klimatskih promena.

Svet kako se podseća teži dostizanju karbonske neutralnosti do 2050. godine. Zbog toga će i naša zemlja u narednim decenijama morati da zatvori svoje termoelektrane, što će za mnoge značiti gubitak prihoda.

U RB Kolubara proizvodi se 75 odsto lignita za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS). A u Kolubari je zaposleno oko 40 odsto radno sposobnih stanovnika ove beogradske opštine.

Eksploatacija uglja ne prolazi bez ogromne štete za životnu sredinu i zdravlje stanovništva. Vazduh koji udišu Lazarevčani gotovo nikada nije bezopasan.

Takođe, na udaru su i kvalitet vode i zemljišta u čitavom regionu.

Nadležno ministarstvo trenutno radi na Akcionom planu za pravednu tranziciju, koji finansira Evropska banka. Najavljeno je formiranje radne grupe, a navodno će biti uključene sve ciljne i sve zainteresovane grupe.

Mogući benefiti za rudare

Radnici dobijaju ranu penziju, određeni kapital za započinjanje sopstvenog biznisa ili mogućnost da budu obučeni za nove pozicije koje su manje štetne po njihovo zdravstveno stanje i takođe potencijalno bolje plaćene.

Kako se dodaje, vlasti jednim potezom doprinose rešavanju čak tri aktuelna izazova, a to su klimatske promene, nejednakost i nedovoljna socijalna inkluzija.

Sa druge strane, industriji se osigurava ono čemu ona i stremi, pouzdan izvor profita, s obzirom na to da obnovljivi izvori energije postaju sve isplativiji u poređenju sa fosilnim gorivima.