Majić: Kriminal se neće smanjiti višim kaznama

Nedvosmisleno je dokazano da pooštravanje kaznene politike ne utiče na smanjenje broja krivičnih dela, rekao je povodom najavljenog povećanja kaznenih mera, uključujući i uvođenje doživotnog zatvora, sudija Miodrag Majić.

To je u praksi dokazano i kod nas, pošto ovo nije prvi put da predstavnici izvšne vlasti posežu za ovim rešenjem. I kao što ni tada nije došlo do smanjenja stope kriminala, tako se to ni ovoga puta to neće dogoditi, kaže za Danas Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik UO Centra za pravosudna istražvanja.

Naprosto, dodaje Majić, na kriminalce koji sa umišljajem krše zakon, ne utiče previše predviđena maksimalna zatvorska kazna.

„To da li se za delo koje čine maksimalno dobija 12 ili 15 godina neće biti od značaja za te ljude. Ono što dokazano preventivno deluje i smanjuje stopu kriminala to je efikasan pravosudni sistem. Dakle, ako neko zna da neće moći nekažnjeno da počini neko krivično delo i da će brzo da bude uhapšen i procesuiran, onda su mnogo manje šanse da će se odlučiti za izvršenje tog dela“, kaže Majić i ističe da je od uspostavljanja efikasnog sistema vlastima mnogo lakše da „jednim potezom pera“ pooštre kazne.

Međutim, dodaje on, nisu predložene izmene visine kazni ono što zabrinjava u predsednikovom nastupu na konferenciji za medije. Mnogo značajnijim, po Majićevim rečima, mogu da se pokažu predlozi o vremenskom oročenju sudskih postupaka i obavezi da se u povratnicima izriču znatno više kazne.

„To bi bile tektonske promene, kako u krivično-procesnom, tako i u krivično-materijalnom pravu. Sve te izmene bi zahtevale opsežnu analizu stručnjaka i dug vremenski period“, ističe Majić uz opasku da bi trebalo sačekati da se vidi kako će izgledati predlog ovih najavljenih izmena. On dodaje, da je kao i kod Ustavnih amandmana, i kod ovih izmena nepoznat njen autor, napominjući da je jedino Vrhovni kasacioni sud nadležan za analizu izrečenih krivičnih sankcija.

Prema Majićevim rečima, aktuelna vlast nipošto nije originalna u svojoj nameri pošto, kako navodi, malo je izvršnih vlasti koje nisu posezale za oštrijim kaznenim merama.

„Setite se samo Snežane Malović (ministarka pravde u Vladi Mirka Cvetkovića) koja je isto to radila neposredno pred reformu pravosuđa. I tada su povećavane kazne za drogu i razbojništva, a danas imamo nikad više droge i razbojništava“, naglašava Majić.

Govoreći o mogućnosti uvođenja doživotne kazne zatvora, koju je takođe predsednik najavio, Majić ističe da bi voleo da vidi analizu na osnovu koje je ta odluka donesena.

„Kako može da se dođe do zaključka da kazna zatvora od 40 godina nije efikasna kada niko još nije ni izdržao tu kaznu do kraja. Uostalom, ne može ta kazna tek tako da se ubaci u pravni sistem. Prosto, vi ne možete da, primera radi, uvedete doživotnu kaznu zatvora za ubistvo deteta, a ne za, recimo, krivično delo genocida ili ratnog zločina“, naglašava on.

Takođe, dodaje on, ako doživotna kazna podrazumeva odsustvo mogućnosti pomilovanja, kako predlaže Fondacija Igora Jurića, onda ćemo se momentalno po izmeni zakona suočiti sa posledicama iz Evrope.

„Evropski sud za ljudska prava doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja vidi kao nehumanu kaznu i svakako da ćemo imati problema tim povodom“, ističe Majić.