Auto-kompleks godišnje izveze robu vrednu desetine miliona evra, a okosnica tih rezultata su mala i srednja preduzeća. Neka od njih su u specifičnom položaju, rade sa dobitkom, izvoze ali moraju po sili zakona da se privatizuju.
Oni koji su odavno privatnici kažu da bi država i njih, kao i strane ulagače, trebalo da subvencioniše.
Proizvodnja auto-prikolica može biti izuzetno unosan posao. Jedan ogranak „Zastave“ koji je ranije isključivo zapošljavao osobe sa invaliditetom, danas je uspešno srednje preduzeće koje svoju robu plasira većinom na tržišta Francuske.
Slovo zakona ne poznaje društvenu svojinu, pa ova uspešna firma ipak neće ići u privatizaciju jer zaštitna klauzula koja govori o zapošljavanju radnika sa posebnim potrebama omogućava da ovaj kolektiv nastavi da radi u državnom vlasništvu tako da su imovina i izvozni potencijal zaštićena.
Direktor „Zastave Impro“ Branko Veljović kaže da je ove godine u tom preduzeću planiran izvoz oko šest miliona evra.
„Međutim, ima naznaka da će ovaj izvoz biti i veći. Samo u januaru izvezli smo prikolica za milion evra“, rekao je Veljović.
Mala preduzeća specijalizovana za proizvodnju autokomponenti rade već godinama sa strancima i njima se priznaje i kvalitet koji je vrhunski uz minimalne cene. Proizvodnja specijalnih alata za servis svih vrsta motora donosi dobar profit ali privrednici kažu da bi bilo i više zapošljavanja da imaju subvencije kao i strani ulagači.
„Da imamo subvencije vlade kao stranci, ja bih u ovom trenutku mogao da zaposlim bar još 15 radnika“, kaže Milorad Četnik iz preduzeća „Specijalni alati“.
Na primeru Turske najbolje se vidi kako treba razvijati autoindustriju. Oni su pre desetak godina imali oko 4.000 malih fabrika koje sada isporučuju delove i sklopove za 10 fabrika automobila koje su nastale kao produkt baš tih malih proizvođača koji su delove izvozili.
Sada se sve gotovi automobili „Tojote“, „Forda“, „Fijata“ sklapaju u Tuskoj, a ta vozila prodaju širom sveta.